Može li Ljubičevo da postane samoodrživo?

Subvencije Ljubičevu su rebalansom poslovanja na poslednjoj sednici uvećane za oko 870.000 dinara. Podsećamo, prilikom prvog rebalansa, subvencije su bile uvećane za oko 2,8 miliona dinara na ime izmirenja potraživanja po presudi Apelacionog suda u Kragujevcu.

Ovom presudom JP „Ljubičevo“ je bilo dužno je da tužiocu Ministarstvu poljoprivrede na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova u 2011. i 2012.godini isplati iznos od 21.828,76 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa uračunatom kamatom počev od 14.1.2016.godine, pa sve do konačne isplate.

Međutim, dodatna sredstva iz budžeta obuhvatila su samo troškove postupka i osnovni dug, bez kamate. Ostalo je neizmireno 6.115,72 evra duga na ime kamata, odnosno 719.209 dinara.

U međuvremenu je presudom Apelacionog suda poništeno kao nezakonito rešenje o otpuštanju jednog radnika iz juna 2016.godine, a Ljubičevu naloženo da istog vrati na posao.

Kako se zarade ovog preduzeća finansiraju iz budžeta grada, kroz subvencije, bilo je potrebno da se izdvoji još 146.220 dinara kako bi se pokrila bruto zarada pomenutog radnika za poslednja tri meseca 2019.godine.

Direktor Mirko Stojanović kaže kako više nema velikih postupaka koji bi mogli da opterete Ljubičevo i dovedu do blokiranja računa.

S druge strane, on je naveo podatak da su od 2015.godine do danas isplaćena sva dugovanja koje je preduzeće imalo, doduše uz pomoć grada, a uključujući i ona koja datiraju iz perioda društvenog preduzeća „Poljoprivreda“.

Zapravo, grad i delom republika uložili su značajna sredstva prethodnih godina u Ljubičevo. Prošle godine, prema Stojanovićevim rečima, u rekonstrukciju objekata uloženo je 70 miliona dinara. Poptuno je osposobljen manjež koji nije bio u funkciji 25 godina, dok je zamenjena i dotrajala mehanizacija za poljoprivrednu proizvodnju koja je bila kupljena pre devedesetih godina . Na tome i zabavno uslužnim sadržajima, Stojanović bazira svoj optimizam da bi Ljubičevo jednog dana moglo u značajnoj meri da se oslanja na ono što samo proizvede, ostvari na takmičenjima i zaradi od turističkih obilazaka i individualnih poseta.

Ukoliko želi da računa na prihode i dobre rezultate na takmičenjima, ergela su potrebni vrhunski pastuvi i kobile. Stojanović kaže da su u prethodnom periodu dobili na poklon 4 grla iz Francuske i uz pomoć grada kupili još 5.

„Pokušavamo da uz kooperativno držanje kobila sa drugim vlasnicima napravimo neke rezultate. Međutim, za vrhunske rezultate nam treba jedan pastuv poput (počivšeg) Vićenca koji će da ostavi neki trag u ergeli“, naveo je on i dodao da je to red veličine kapitalnih investicija.

Stojanović je rekao je kako su do oktobra prodali oko 4.500 ulaznica prilikom organizovanih poseta. Koliko je značajan ovaj podatak biće jasno prilikom svođenja računa za 2019.godinu, ali očekivani prihodi od prodaje ulaznica u Ljubičevu su i u najnovijem rebalansu ostali na nivou od 700.000 dinara. Primera radi, prošle godine je u ovom segmentu poslovanja ostvaren manji prihod, po procenama oko 513.000 dinara u odnosu na 550.000 koliko je bilo planirano.

Ono što je za sada u finansijskom smislu gotovo nevidljivo su individualne posete, mahom ljudi koji porodično dolaze u Ljubičevo. Stojanović navodi da preciznih podataka o broju individualnih poseta nema, ali da je prilikom „lepih dana“ u Ljubičevu bilo i do stotinu parkiranih automobila.

Sagledavajući budžet i prirodu subvencija koje je ove godine grad izdvojio za ovo preduzeće, Ljubičevo sigurno je nije firma koja u bliskoj budućnosti može da prehrani samu sebe od onoga što proizvodi ili nudi kao uslugu. Verovatno nije ni preduzeće koje iz sopstvenih prihoda može da kapitalno ulaže u razvoj novih usluga, ili što su mnogi verovatno prevideli, da održava kompleks kojim upravlja (koliko košta održavanje lavirinta, avantura parka, sprava za rekreaciju, staza, padoka i drugih objekata?).  

Tako da i samo pitanje samoodrživosti ergele, pogotovo iz perspektive jedne od turističkih uzdanica Požarevca vrlo upitno i nezahvalno . Čak i pod uslovom da se konačno nad Ljubičevom više ne nadvija bauk dugova koji su nastali nesavesnim upravljanjem prethodnih decenija i zbog čega niko nije trpeo konsekvence, osim samih građana čiji se novac iz budžeta prosipao za sudske presude sa  zateznim kamatama i silnih konja koji su pre nekoliko godina crkavali zbog toga što nisu imali šta da jedu.