Lokalne vesti

UNESCO stiže u Viminacijum

U nekadašnjem rimskom gradu i logoru blizu Kostolca, u toku su završne pripreme za regionalni samit UNESCO-a, koji će se ovde održati 2. septembra.


Šatori, ispred kojih se nalaze rimske dvokolice i dremaju psi, prekrivaju ostatke gradske kapije, termi, carskog mauzoleja i nekropole sa više od 14.000 grobova otkrivenih tokom poslednje tri decenije 20. veka.

Viminacijum, najveći i najbogatiji grad rimske provincije Gornje Mezije koja je obuhvatala prostor današnje centralne Srbije, prostirao se na 450 hektara šire i 220 hektara uže gradske teritorije i u njemu je živelo između 30 i 50 hiljada stanovnika, što je antički ekvivalent današnjem Beogradu.

Grad osnovan u prvom veku nove ere danas se nalazi ispod obradivih površina, dok su predmeti iz rimskog perioda rasuti po okolnim njivama. Činjenica da ne postoji savremeno naselje iznad rimskih ostataka pruža jedinstvenu priliku da se grad i logor u potpunosti iskopaju i predstave u svom nekadašnjem obimu.

“Viminacijum je svetski raritet. Ne postoji grad koji je u slobodnoj oranici od 450 hektara““, rekao je Tanjugu direktor projekta Miomir Korać.

Posetioci Viminacijuma, osim mauzoleja i nekropole sa grobovima, fresaka iz kasnoantičkog perioda i nekoliko vidljivih skeleta niskog rasta – Rimljani su bili visoki oko 1,5 metara – mogu da vide i severnu kapiju logora koja je nekada izlazila na Dunav.

Ostaci ulice i kanalizacije još uvek su vidljivi, a u planu je da se do kapije prokopa kanal koji bi je povezao sa Dunavom danas udaljenim tri kilometra, kako bi se u Viminacijum opet dolazilo rekom.

U blizini termi na čijim se zidovima još uvek mogu videti delovi freski, nalaze se ostaci amfiteatra koji je mogao da primi između 7.500 i 12.000 gledalaca i koji bi iduće godine trebalo da bude do kraja iskopan i vraćen u funkciju kao koncertno mesto.

Između svih ovih nalazišta, do kojih se dolazi vožnjom u minibusu, nalaze se nepregledne njive i teško je umesto njih zamisliti ulice pune ljudi, trgove, česme i hramove ovog nekada živog grada na obali Dunava uništenog u 5. veku nove ere najezdom Huna, koga je vremenom prekrila zemlja i rastinje.

Raspored celog grada poznat je, zahvaljujući georadarima, magnetometrima, 3D skenerima i drugim tehničkim pomagalima, a cilj interdisciplinarnog tima stručnjaka, predvođenih Koraćem, jeste da svake godine javnosti predstavi poneki deo antičkog grada. Ceo prostor je isparcelisan i u toku su otkupi njiva kako bi se počelo sa iskopavanjima.

“Radi se na rimskom amfiteatru. Preneli smo i rimski akvadukt i nadamo se da će uskoro njime poteći voda. Plan je da svake godine predstavimo novi objekat kako bi posetioci uskoro mogli da uživaju u antičkom gradu", rekao je Korać.

Cilj je, kaže on, da na svetskom tržištu "unovčimo" ono što su nam u prošlosti ostavili i predstavimo posetiocima.

Prostor današnje Srbije iznedrio je osamnaest rimskih imeratora, petinu svih vladara Rima.

"To je iznenađujuć podatak koji nas navodi na pomisao da je ovo jedan kvalitetan prostor i prirodno bi onda bilo da se sva ta mesta povežu", rekao je Korać.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend