Nesvrstani, 50 godina kasnije

Pokret nesvrstanih zemalja obeležava 50. godišnjicu osnivanja dvodnevnim skupom koji danas počinje u Beogradu. Prvi samit Nesvrstanih, pre tačno pola veka, održan je, takođe, u Beogradu.

Uslov da Srbija, kao zemlja posmatrač, bude domaćin Samita jeste da na skupu nema političkih tema, već ekonomskih.

Učesnici skupa su počeli da pristižu još juče, a potvrđen je dolazak više od 100 delegacija. Među učesnicima ministarskog skupa će, osim nesvrstanih zemalja, biti i predstavnici država nastalih iz SFRJ, ali i članica Evropske unije.

Na skupu će prisustvovati šefovi diplomatije Slovenije Samuel Žbogar i Crne Gore Milan Roćen, državni sekretar hrvatskog ministarstva inostranih poslova Mario Nobilo, kao i zamenik ministra spoljnih poslova Makedonije Zoran Petrov.

Od evropskih zemalja, doći će još i predstavnici Mađarske, Finske, Španije i Kipra, koji je kao jedina evropska zemlja, pored Jugoslavije, učestvovao na prvom Samitu nesvrstanih u Beogradu, od 1. do 6. septembra 1961. godine.

Prvog dana skupa, planirano je svečano obeležavanje godišnjice od održavanja prvog sastanka Nesvrstanih, a učesnicima u Domu narodne Skupštine obratiće se i predsednik Srbije Boris Tadić.

Specijalni gost skupa biće Budimir Lončar, koji je svojevremeno bio ministar spoljnih poslova SFRJ, prenosi Tanjug. Biće prikazan i film o pola veka Pokreta nesvrstanih, koji su napravile "Filmske novosti".

Drugog dana, u Palati Srbije biće održana dva panela, a prvi će otvoriti šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.

Prilika za srpske kompanije

Istovremeno, privredne komore Srbije i Beograda, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) i 18 vodećih kompanija iz zemlje predstaviće potencijale Srbije i mogućnosti za saradnju sa zemljama članicama Pokreta nesvrstanih.

Šef diplomatije Vuk Jeremić istakao je, uoči početka samita, da dolazak više od 100 delegacija pokazuje kakav ugled Srbija ima u međunarodnoj areni.

Ovo je prvi put u istoriji da ministarski skup Nesvrstanih organizuje zemlja koja nije članica Pokreta, već posmatrač, a tako veliko okupljanje – za koje Jeremić kaže da će biti najveći skup ove godine u svetu, ne računajući Generalnu skupštinu UN – prilika je i za brojne bilateralne susrete.

Pokret nesvrstanih danas čini 118 zemalja punopravnih članica, što predstavlja oko dve trećine članica Ujedinjenih nacija (192), a države članice Pokreta imaju blizu dve milijarde stanovnika. Pokret ima i 20 zemalja posmatrača, među kojima je i Srbija.

Politički i ekonomski značaj Samita

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da konferencija Nesvrstanih ima politički značaj, pre svega kada je reč o Kosovu, ali i ekonomski značaj, budući da je tržište zemalja Trećeg sveta u razvoju.

"Mi smo se 1991. godine našli u situaciji da Jugoslavija dobije ‘pravnu stolicu’, odnosno da bude isključena iz Pokreta nesvrstanih. Sa kosovskim problemom, shvatili smo da nam ponovo trebaju prijatelji i one zemlje koje neće baš glasati kako glasaju zemlje Zapada", rekao je Simić.

"Da nije ovih zemalja, Kosovo bi bilo u Ujedinjenim nacijama. Zemlje Trećeg sveta su taj proces usporile", istakao je Simić.

Govoreći o ekonomskoj saradnji, Simić je rekao da su zemlje Pokreta i dalje "na kraju ekonomske lestvice", a neke od njih, pre svega one koje imaju naftu, prošle su proces vojne demokratizacije.

Međutim i danas bi, kao i 1961. godine, neke od tih zemalja rado videle Srbiju kao vodilju u borbi protiv "svetskog imperijalizma", rekao je Simić.

Istovremeno, to je tržište koje će se razvijati i na koje prolaz žele velike zemlje i sa te strane vrlo je značajno učešće zemalja članica EU na konferenciji u Beogradu, istakao je Simić.