Zlato na Zemlju stiglo sa meteoritima

Zemljina kora i plašt sadrže daleko više zlata nego što bi se prema postojećim modelima formiranja planeta moglo pretpostaviti.

Britanski naučnici su analizirali neke od najstarijih stena na Zemlji i pokazali da je zlato zapravo metal koji je "uvezen iz svemira" i da je na našu planetu stiglo mnogo kasnije nakon njenog formiranja.

U studiji objavljenoj u časopisu Nejčer oni objašnjavaju da je tokom formiranja Zemlje, gvožđe potonulo u središte planete, čineći njeno jezgro, što je trebalo da se dogodi i sa plemenitim metalima.

U zemljinoj kori i plaštu ne bi trebalo dakle da bude siderofilnih elemenata. Budući da zlato često pronalazimo blizu same površine, moguće je zaključiti da je na Zemlju stiglo naknadno, u vreme kada se naša planeta potpuno ohladila, navode naučnici.

Merenjem izotopa u stenama na Grenlandu, starih skoro četiri milijarde godina, naučnici su uspeli da ustanove datum kada je iz svemira stigla "pošiljka" sa zlatom i povežu ga sa tzv. "terminalnim bombardovanjem" kada je na zemlju palo 20 milijardi milijardi tona asteroidnog materijala.

Zemlja je nastala efektom grudve snega ili akrecije pre 4,55 milijardi godina. Jezgro od gvožđa sa mešavinom plemenitih metala formirano je odmah potom, u roku od nekoliko miliona godina.

Sudar svemirskog tela veličine Marsa i Zemlje doveo je do nastanka Meseca i okončao formiranje naše planete. Da je zlata bilo na našoj planeti dotad bi se našlo zarobljeno u zemljinom jezgru.

Pre oko 3,9 milijardi godina, Zemlja je zasuta ogromnom količinom meteorita koji su na Zemlju doneli na tone zlata.