Da li građani i privreda moraju da plate višu cenu struje zato što je sadašnja daleko ispod tržišne?

Pitanje je i koliko struje zapravo gubimo godišnje zbog krađa i loših mreža za prenos energije, piše Danas.

U periodu od 2012. do 2020. proizvedena je 321 milijarda kilovat časova električne energije, pokazala je analiza izveštaja EPS-a koju je uradio ekonomista Dragan Radović. On za Danas kaže da je od toga fakturisano 245,9 milijardi kilovata, što pokazuje da su gubici u kilovat časovima 75,3 milijarde.

“U razvijenim sistemima procenat dozvoljenog tehničkog gubitka je od tri do pet odsto, a ako uračunamo da je to u ovom slučaju i pet odsto, i kada to oduzememo od ukupnog gubitka, ostaje nam ono što nazivamo ukradenom strujom, a to je u 2020. bilo 18 odsto ukupne proizvodnje ili 6,5 milijardi kilovat časova. U jednoj godini ukradeno je struje koju Đerdap poroizvede za godinu i nekoliko meseci”, ističe Radović.

On kaže da je od 2012. do 2020. ukradeno 59,2 milijarde kilovat časova, a prosečna cena kilovat sata u EU do početka ove krize bila je 20,5 evrocenti.

“Da smo ovu struju koja je nestala izvezli po prosečnoj ceni u EU to bi bilo 11,9 milijardi evra, budžet bi bio puniji za tzv. neporeske prihode. EPS ako ostvari dobit deo ide budžetu i to su ti neporeski prihodi”, kaže naš sagovornik.

Radović kaže da je cena struje u Sloveniji do prošle godine bila 0,16 evra po kilovatčasu, a u Nemačkoj i Danskoj, gde je najskuplja, iznosila je 30 evrocenti.

“Ova cena koju imamo je i te kako ekonomska jer ako se ostvaruje dobit, a EPS je poslednje četiri posmatrane godine ukupno imao dobit veću od 176 miliona evra, ako se dodaju na to i krađe struje, uveren sam da kilovatsat ne treba da košta više od pet dinara. Priče da cena nije ekonomska nije tačna i to se vidi po ovome”, napominje Dragan Radović.

Inženjer Milun Babić kaže da je tačno da ima dosta ukradene struje, ali da su veliki gubici i u samom prenosu, jer su mreže za transfer struje posebno distributivne u vrlo lošem stanju.

“Tu se gubi mnogo energije, rasipa se, nisko vredna toplota isijava i to sve neko mora da plati, a to obično plaćaju građani. Osim toga, ta naša struja, kada uzmete golu struju, bez dodataka ona je možda među najjeftinijima, ali mi plaćamo razne druge troškove, kao što je priključak na mrežu, održavanje. To su fiksni troškovi koji se ne kalkulišu kao cena struje. U zapadnim zemljama građani ne plaćaju dodatne, fiksne troškove, već plaćaju samo ono što potroše, tako da ta cena mora da bude veća”, napominje Babić.

Govoreći o gubicima struje Babić kaže da je mreža loša, i da u visokonaponskom sistemu gubici nisu toliko veliki, koliko u distributivnom delu, u transformatorima gde je napon od 220 do 230 volti.

“Naravno, ima i onih koji su se “nakačili” ilegalno na mreže i kradu struju, divljih priključaka i to je objektivno problem. Ali je to složen istražni postupak koji bi morao da se sprovodi, jer ako se stalno kontroliše ljudi bi više vodili računa”, ističe Milun Babić i napominje da su i krađa i korupcija toliko uhvatile maha da tome ne može da se stane u kraj.

Nikezić: EPS gubi 150 miliona evra godišnje

Predsednik resornog odbora Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić izjavio je za list Nova da uglja nema i da ga neće biti još najmanje dve godine, zbog čega Srbija svakodnevno uvozi struju, koju je, prema njegovim rečima, najskuplje platila 23. maja, i to u proseku 200 evra za megavat-čas.

Nikezić je izračunao da je samo tog dana na uvoz struje potrošeno dva miliona evra, a da se u poslednjih desetak dana u tu svrhu troši milion evra dnevno u proseku. On napominje da nije pušten u rad sistem za homogenizaciju uglja plaćen 200 miliona evra, i da nije počela esploatacija kopa Radljevo, koji je trebalo da bude završen pre četiri godine. “Zakonom o obnovljivim izvorima energije nametnuto je ‘balansiranje’ zbog čega EPS gubi 150 miliona evra godišnje“, rekao je Nikezić.