Socijalne karte: Kako državi da dokažeš da si siromašan?

Uprkos što je socijalna karta najavljivana kao put ka „pravednijem ostvarivanju socijalnih prava građana“, stručnjaci upozoravaju na moguće nedostatke budućeg sistema – od toga da će se obrađivati velika količina podataka korisnika socijalne pomoći do toga da bi broj onih koji koriste pomoć zapravo mogao da opadne piše Nova ekonomija.

Socijalna karta podrazumeva jedinstvenu i centralizovanu evidenciju, u elektronskom obliku koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica. Na osnovu tih podataka, nadležni odlučuju o utvrđivanja činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, kaže Zakon koji je usvojen početkom 2021. godine.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković objašnjava da naš sistem funkcioniše na prijavljivanje, što znači da samo u slučaju da osoba dođe i prijavi se može da dobije (ili ne dobije) socijalnu pomoć.

„To (socijalna karta) nije administrativna formacija o svima nama i o našem dohotku i našoj imovini. Socijalne karte podrazumevaju da se ljudi koji su već u sistemu prevedu u elektronske baze, i naravno svako novi ko dođe – ali ko dođe, ko na sopstveni zahtev zatraži pomoć od države. To nije slika ili socijalna karta o svakom od nas“, rekla je Žarković za Novu ekonomiju.

Ona ocenjuje da je socijalna karta nastavak politike koju Srbija sprovodi od početka dvehiljaditih, a to je okretanje ka „strogom ciljanju naknada“, odnosno traženju da se osoba ili porodica koja je siromašna „propusti kroz sito i rešeto“ i vidi da li ona zaista ima neke mogućnosti da ostvari dohodak ili ne. „I onda ako zaista vidimo da nema država će joj onda dati pomoć“.

Danilo Ćurčić, programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava, kaže da se godinama priča o uvođenju socijalnih karata koji bi trebalo bolje da tragetiraju one koji su siromašni, a onda se donese nešto što „ne može bolje da targetira“, jer u centru za socijalni rad ne postoje informacije o korisniku koji nije prijavljen.

„(Na primer) imamo dve osobe kojima je imovinsko stanje isto, oboje su siromašni i treba da dobiju socijalnu pomoć. Dešava se da centar za socijalni rad za ovog jednog koji je podneo zahtev obrađuje tih 135 podataka o ličnosti i može da mu odobri pravo, ali za ovog drugog koji se nikada nije obratio centru za socijalni rad, centar nikad neće ni saznati da je on zapravo siromašan i da mu treba pomoć“, objašnjava Ćurčić za Novu ekonomiju.

Ćurčić smatra da će se zapravo samo strože kontrolisati korisnici koji su se obratili centrima za socijalni rad i da će se kroz algoritam koji se uvodi na „netransparentan način“ odlučivati da li neko još uvek zaslužuje da ima pomoć ili ne.

Ipak u zakonu piše da je „prevencija siromaštva i otklanjanje posledica socijalne isključenosti“ jedan od ciljeva obrade podataka u okviru Socijalne karte.

Jelena Žarković kaže da su socijalne karte jedan informacioni sistem i da je dobra strana to da, kada on profunkcioniše i baze svih državnih organa se uvežu, građani koji žele da se prijave za socijalnu pomoć više neće morati da idu od institucije do institucije da traže podatke.

„Za nekog ko nema skoro nikakav dohodak dvesta-trista dinara koliko košta svaka potvrda je zaista problem. To je i pitanje vremena koje vi morate da izdvojite – ti ljudi možda rade negde za nadnicu i onda gube ako moraju da idu po različitim institucijama. Za njih je to ušteda i novca i vremena“, kaže Žarković.

Takođe, navodi ona, socijalna karta bi zaposlenima u centrima za socijalni trebalo da olakša posao jer bi, kada osoba dođe i da matični broj, u jednoj bazi trebalo da se izlistaju svi podaci i shodno zakonskim odredbama vidi da li ta osoba ima pravo na naknadu ili ne.

Detaljnije možete pročitati OVDE.