Ignjatović: Problem nedostatka uglja će sigurno potrajati 3 do 5 godina

„Površinski kopovi su prethodnih godina kasnili sa otkrivanjem uglja, sa otkopavanjem jalovine, tako da je Kolubara u zaostatku već oko 50 miliona tona za ovih nekoliko godina“, kaže profesor Dragan Ignjatović, sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

„I rudarsko geološki uslovi su se drastično pogoršali. Tako je kvalitet uglja od prosečnih 7.000 do 7.500 kilo džula po kilogramu, spao na ispod 6.500 do 6.700 koliko mislim da je bio prošle godine prosek. Neostvarivanje investicija i neotvaranje zamenskih kapaciteta u istočnom delu basena rezultirali su time da je površinski kop Polje D zatvoren, a površinski kop Polje E još nije spreman da ostvari proizvodnju“, objašnjava profesor Ignjatović ze Euronews Srbija.

U Elektroprivredi Srbije kažu da se o uvozu uglja pregovara sa Republikom Srpskom, Crnom Gorom, Rumunijom i Bugarskom, kao i da se intenzivno radi na rešavanju problema.

„Za obezbeđenje dovoljnih količina uglja u Srbiji potrebna su značajna ulaganja pre svega u nabavku osnovne rudarske mehanizacije za zamenske i nove kopove – Polje „E“ i „Radljevo“, veća ulaganja u održavanje stare rudarske mehanizacije i prijem mladih proizvodnih radnika. Uz obezbeđenje dovoljnih finansijskih sredstava za nabavku nove opreme, revitalizaciju i kvalitetno održavanje stare opreme za otkopavanje otkrivke i uglja, podizanje proizvodnje uglja na potrebni nivo moguć je u narednom periodu“, kažu u EPS-u.

Profesor Ignjatović ukazuje da je rudarstvo trom i inertan sistem, koji zahteva velika ulaganja i dodaje da su samo za nabaku jednog bagera i njegovo instaliranje potrebne tri godine.

„Tako da, izlaz iz ove situacije će sigurno potrajati, znači taj kratkoročni period u rudarstvu je 3 do 5 godina. I ja mislim da će taj problem trajati otprilike tri do pet godina dok se površinski kop Polje E potpuno ne razvije, dok se ne otvori kop Radljevo i tako dalje“, kaže profesor.

A pitanje koliko će da traje rešavanje problema može da glasi i drugačije – koliko će sve da nas košta?

„Najveći deo uglja koji će se dovesti je ugovoren sa rudnikom uglja Pljevlja. Cena u rudniku uglja Pljevlja je oko 30 do 35 eura, i ako se na to još dodaju troškovi transporta, to neće biti ispod 50 evra. Ugalj iz Bosne i iz Bugarske bi bio još skuplji. Međutim, treba imati u vidu jednu stvar. S obzirom kakve su sadašnje cene električne energije u okruženju, i veća cena bi zadovoljila, bilo bi jeftinije nego da se uvozi struja“, smatgra profesor Ignjatović.

Iz Rudnika mrkog uglja u Banovićima saopštili su pre nekoliko dana da su sklopili ugovor s Elektroprivredom Srbije po kojem će EPS do kraja ove godine biti isporučeno 100.000 tona uglja. I Železnice Republike Srpske objavile su da je definisan prevoz 256.000 tona uglja godišnje EPS-u i da je izvestan prevoz i dodatnog uglja u količini od 45.000 tona. Dnevno će na relaciji Prijedor-Zvornik-Svilajnac teretnom kompozicijom biti distribuirano 800 tona uglja.

U EPS-u podsećaju da je jedini put kada je EPS uvozio ugalj bio nakon poplava iz 2014. godine kada je proizvodnja u „Kolubari“ bila smanjena zbog potapanja kopova. Tada je u periodu od januara do marta 2015. uvezeno 352.000 tona uglja iz Rumunije.