I pored zabrane i kazni požari na otvorenom sve učestaliji

Iako zakon strogo zabranjuje paljenje žetvenih ostataka, a kazne koje su propisane i za fizička i pravna lica nisu male, ove situacije se ponavljaju svake godine, rekao je u izjavi za Boom93 Komadant Vatrogasne službe Požarevac, Nikola Mikić.

Ovo leto  su obeležli požari velikih razmera kako u svetu tako i u Srbiji.  Gorenje biljnih ostataka pojava je sa kojom se u celoj Srbiji više puta godišnje susrećemo, a posledice mogu biti nesagledive. Na godišnjem nivou, takvih požara u Srbiji bude više od 8.000 ne računajući požare na građevinskim objektima.

„Na teritoriji Braničevskog okruga registrovano za samo nedelju dana u periodu od 15. do 22. avgusta  40 požara na otvorenom gde je najčešće bila u pitanju suva trava i žetveni ostaci. Mi imamo pet područnih jedinica koje se nalaze na teritoriji Velikog Gradišta,Kučeva, Petrovca na Mlavi,  u Žabarima i Žagubici. Požara na otvorenom ima širom okruga, a prethodne godine najviše takvih požara je bilo na teritoriji opštine Kučevo. Nažalost očekuje se i nekom narednom periodu  po nekoj našoj proceni da ovih požara bude još više. Kada se skine kukuruz sa svih parcela neće biti kulture koja treba da se sačuva i onda će paljenje biti učestalije. Često se dešava da  i čitavi voćnjaci izgore zbog nepokošene trave između voćaka kada se  vatra proširi sa upaljenih strnjišta  usled jakog vetra .– ističe komadant Vatrogasne službe Nikola Mikić.

Komandir ističe  da je problem što su prekšajne kazne i dalje niske i da se ljudima više isplati da plate kaznu  u visini od 5000 ili 10.000 dinara nego da obrađuju parcelu posle žetve. Iako je novi zakon stupio na snagu i paljenje je zakonom kažnjivo, ljudi se često ne obaziru na to.

„Kazne bi morale  da budu veće, ali o tome ne odlučujemo mi. Četrdeset intervencija na otvorenom  za nedelju dana  je zaista mnogo, a mali broj vatrogasnih službi pokriva teritoriju Požarevca, Kostolca i Malog Crnića  i mi ne možemo da postignemo da ugasimo sve požare na otvorenom. Koristimo naše kamione koji su za građevinske objekte u svhre gašnja požara na  njivama i veliki broj ljudstva je angažovan na takvim položajima. Vrlo često je teren nepristupačan i naša vozila ne mogu da priđu parcelama koje gore”-  kaže komandir Mikić.

Mikić dodaje da u cilju sprečavanja paljenja vatre na otvorenom vatrogasne službe obilaze teren i vrše kontrolu svakodnevno svih otvorenih prostora, njiva i drugih parcela i upozoravaju meštane da ne pale njive, ali to često ne daje efekte.

Loše posledice spaljivanja strništa po zemljište

Paljenje trske, koje se često dešava u ovom periodu, vrlo je opasno i po biljni i životinjski  svet.Vatra uništava hranu koja nastaje na tim parcelama, a koju mi kasnije konzumiramo ističe Danijela Ilić, savetodavac za povrtarstvo i ratarstvo iz Poljoprivredne savetovadavne stručne službe Požarevac.

„Spaljivanje žetvenih ostataka ima višestruke  dugotrajne štetne posledice, jer se u tom procesu razvijaju visoke temperature koje uništavaju korisne mikroorganizme u zemljištu, što smanjuje prinose  budućih useva. Zatim uništava se i azot u zemljištu koji je neophodno nadomestiti unosom mineralnih đubriva, ali i smanjuje sadržaj humusa u zemljištu, što dovodi smanjuje prinose budućih useva.Spaljivanjem strnjišta površinski sloj zemljišta se pretvara u prašinu  i pepeo koji odnosi vetar i ispiraju kiše tako da se sa  njiva se gubi onaj najvažniji sloj zemljišta koji služi za donošenje roda naredne godine. Dim i štetni gasovi zagađuju atmosferu, zatim dolazi do promene u sastavu tla čime se remeti biološka ravnoteža i time ugrožava agro-eko sistem.“ – naglašava Danijela Ilić.

Dim ugrožava saobraćaj

Vatru nastalu na njivi teško je ugasiti, posebno tamo gde je zapaljena trska. Vatrogasno vozilo ne može da pristupi parceli i u potpunosti priđe samom mestu koje gori već može sa ruba delovati što usporava i otežava samo gašenje. Sa stanovišta bezbednosti u saobraćaju dim koji nastaje spaljivanjem žetvenih ostataka može da privremeno ili trajno prekrije saobraćajnice i neposredno izazove sa ljudskim žrtvama i velikim materijalnim štetama.

Šta treba uraditi?

Po preporuci savetodavca za povrtarstvo i ratarstvo iz Poljoprivredne savetovadavne stručne službe Požarevac poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da ukoliko to nisu učinili na svojim parcelama izvrše ljuštenje strnjišta na 10 do 15 centimetara. Prilikom ljuštenja strnjišta ukoliko su prisutna velike količine žetvenih ostataka na parcelama trebalo bi uneti od 7 do 8 kg azota. Osim što se zemljište obogaćuje humusom, žetveni ostaci imaju značajne količine mineralne materije pa se zaoravanjem u zemljište i delimično vraćaju i hraniva izneta prinosom.Ukoliko postoje adekvatni uslovi može se obaviti i oranje na punu dubinu  uz unošenje organskih i mineralnih đubriva za naredni usev. Nakon toga neophodno je zatvoriti brazdu, drljačom ili setvospremačom kako bi se zemljište poravnalo i spečio gubitak vlage.

Zakonom kažnjivo paljenje strnjišta, predviđene i novčane kazne

„Iako zakon strogo zabranjuje paljenje žetvenih ostataka, a kazne koje su propisane i za fizička i pravna lica nisu male, ove situacije se ponavljaju svake godine. Paljenje strnjike  je praksa koja mora da se iskoreni. Uzrok paljenja, svojim metodama, može utvrditi policija, napominje naša sagovornica, ali podseća da to nije lako ukoliko lice koje je zapalilo biljne ostatke nije zatečeno na licu mesta. Spaljivanje žetvenih ostataka zakonom je zabranjeno i karakteriše kao krivično delo i izazivanje opšte opasnosti. Ukoliko se utvrdi da je vlasnik  poljoprivrednog gazdinstva izazvao požar on gubi pravo na podsticajna sredstva u periodu od dve godine.“- naglašava Ilić.

Za spaljivanje strnjišta predviđene su i određene novčane kazne. I to za fizička lica predviđene su novčane kazne u iznosu od 100.000 hiljada dinara, za pravna lica predviđene su novčane kazne u iznosu od 300 hiljada pa do milion dinara. Takođe, izazivač požara je dužan da nadoknadi troškove intervencije vatrogasaca.