Detalji francusko-nemačkog sporazuma za Kosovo: Nema pomena o priznanju

To su ključni elementi francusko-nemačkog predloga.

Кako piše Radio slobodna Evropa (RSE), mogućnost međusobnog priznanja ili članstvo Кosova u UN, za šta se javno zalažu kosovski političari, ne pominju se u dokumentu u čiji je uvid imao ovaj medij.

Reč je o prvoj verziji plana koje su strane dobile krajem leta.

Nekoliko izvora u Briselu i ključnim evropskim prestonicama je potvrdilo verodostojnost teksta u koji je RSE imao uvid. Od kraja leta kada je predat stranama, ovaj predlog služi kao osnova za razgovore u susretima lidera u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.

Iako je nekoliko verzija objavljeno u proteklom periodu u medijima, ključni akteri u Briselu, Beogradu ili Prištini ni jednom nisu potvrdili autentičnost tekstova, iako su priznali da novi takozvani francusko-nemački plan postoji.

Na marginama samita EU-Zapadni Balkan, šef evropske diplomatije Žozep Borelj je novinarima potvrdio da su Кosovo i Srbija dobile ažuriranu verziju ovog predloga.

Izvori RSE su rekli da iako nova verzija sadrži promene, one nisu suštinske i da ključni elementi iz načelnog plana ostaju isti.

Poznat kao francusko-nemački predlog, u briselskim kuloarima ali i rečniku zvaničnika, ovaj dokument nosi naziv „Predlog Evropske unije podržan od Francuske, Nemačke i SAD“.

Predlog kojim raspolažu strane ima deset tačaka i smatra se načelnim dogovorom strana, koji otvara put za nastavak dijaloga i nakon eventualnog postizanja sporazuma, i novim dogovorima koji bi proizišli iz ovog dokumenta.

U tekstu se kaže da će strane međusobno razvijati dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava, a predviđa se priznanje državnih simbola, dodao je RSE.

„Obe strane će međusobno priznati svoje odgovarajuće dokumente i nacionalne simbole uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate“, navodi se u predlogu.

Dodaje se da će se obe strane rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u povelji UN, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminacija.

U tekstu predloga se predviđa da obe strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.

Eksplicitno se kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Кosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Taj element predstavlja korak dalje u upoređenju sa briselskim sporazumom gde se eventualna blokada odnosi jedino na Evropski put, a ne na međunarodne organizacije, dodao je RSE.

Jedan od članova predloga predviđa i eventualna rešenja za status srpske zajednice na Кosovu.

Ne spominje se eksplicitno Zajednica opština sa srpskom većinom na Кosovu koja je ključni kamen spoticanja kako među stranama, tako i između Prištine i Brisela zbog odbijanja kosovskih vlasti da počnu sa primenom ovog dogovora.

„Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva kako bi obezbedili odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Кosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa vladom Кosova“, dodaje se u predlogu.