U Srbiji subvencije za ratare 4.000 dinara, u regionu do 400 evra

Pojeftinila je većina hemikalija potrebnih za prihranu useva, a samo ruska urea je krajem januara bila gotovo 12 odsto jeftinija u odnosu na decembar prošle godine, objavila je Produktna berza u Novom Sadu.

Ratari zato očekuju veće subvencije od države i strepe kakva će biti godina, pošto je tek ovih dana posle dužeg perioda bilo kiše.

„Još se ne zna sa kakvim kvalitetom prihrane će ratari obaviti setvu, jer još zbog vlage ne može da se uđe u njive. Druga stvar – nema prinosa kad je velika vlaga, kada voda ode dublje u zemljište. Očigledno je da će biti potrebno odraditi prihranjivanje u punom kapacitetu sa količinom koja odgovara usevu prema analizi“, kaže za portal Biznis.rs predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Кeco.

On ističe da su ratari u veoma lošoj situaciji, da niti imaju dovoljno đubriva niti su ga kupovali u neophodnim količinama.

„Od čega poljoprivrednici da kupe đubrivo, šta su poslednje prodali? Кupovna moć ratara je mala, pogotovo onih koji se bave socijalnom proizvodnjom pšenice“, navodi Кeco.

On dodaje da malo proizvođača primenjuje pune mere prihrane zemljišta, a da oni koji to rade imaju dobar rezultat.

„Uzgajivači su brojni, ima ih prema poslednjim podacima oko 110.000, ali problem je u tome što su površine manje od dva hektara po gazdinstvu“, kaže predsednik Udruženja Agroprofit i ističe da je vreme da mineralna đubriva pojeftine jer su enormne zarade kako uvoznika, tako i trgovaca.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz novembra 2022. godine, mineralna đubriva u Srbiji su za godinu dana poskupela čak 126 odsto. Zbog toga računica poljoprivrednika pokazuje da je đubrivo i dalje skupo u odnosu na ranije sezone i da bi sa trenutnom otkupnom cenom žitarica (koje su u padu) bilo prihvatljivo da ono košta upola manje.

Za razliku od stočara, ratari su već dobili subvencije za 2022. godinu i očekuju isplate za novu setvu.

„Bilo bi dobro ako bi subvencije bile oko 8.000 dinara, međutim one iznose do 4.000. Subvencije dobijaju samo oni koji imaju registrovano do 20 hektara zemljišta, što znači da su podsticaji niži od 80 evra, i najniži su u okruženju. U regionu se kreću od 200 do 400 evra po hektaru, u zavisnosti od toga šta se seje, i mi posle treba da izađemo na isto tržište. Još kada se na to doda da mi našu robu moramo da dovezemo do najbliže luke i da te troškove plati kupac, to dodatno povećava troškove“, ističe predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Кeco.

Sagovornik Biznis.rs je ocenio da i gorivo predstavlja veliki izdatak ratarima i da zato Ministarstvo poljoprivrede i poljoprivredna udruženja treba da rade na tome da ga zemljoradnici dobiju po povlašćenim cenama i u narednom periodu.

„Nažalost, bez pomoći države i novca iz državne kase poljoprivreda ne može da se održi“, zaključio je Кeco.