Društvo

Da li su nam krediti postali preskupi i zašto se sve manje zadužujemo

FOTO: Pixabay ilustracija

FOTO: Pixabay ilustracija

Poslednji podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije pokazuju pad keš i refinansirajućih kredita kod građana. Blago rastu tek stambeni zajmovi. Krediti privredi takođe – beleže pad. Da li nam je novac, zbog stalnog rasta kamatnih stopa, postao preskup ili je nešto drugo po sredi? Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije za portal N1 kaže da je novac baš kao i svaka druga roba. „I kada odete na pijacu racionalno se ponašate. Isto je i sa novcem – kad poskupi, uzećete ga ako vam baš treba. A, ako vam i treba, i ne treba – onda ćete uzeti manji iznos“, kaže Vasić.  

Građani Srbije na kraju januara otplaćivali su ukupno 661,5 milijardi dinara keš kredita. I još nešto više od 32 milijarde dinara na ime refinansirajućih. I jedan i drugi iznos manji su od onoga što smo otplaćivali u decembru 2022. Samo stambeni krediti beleže skroman rast – sa decembarskih 623,7 milijardi dinara, na januarskih 628,19 milijardi dinara.

Prema podacima Narodne banke Srbiije, kamatne stope na dinarske kredite za građane u decembru 2022. bile su 12,31 odsto.

Samo godinu dana ranije, u decembru 2021. te iste kamatne stope bile su 8,25 odsto, a u decembru 2020. na nivou od 8,46 odsto.

Kada je reč o evrima – trend je isti.

Kamatne stope u decembru 2022. na kredite vezane za evro bile su 5,93 odsto, dok su godinu pre, u decembru 2021. bile niže – 3,38 odsto, a u decembru 2020. – 3,30 odsto.

„Mislim da smo mi već finansijski edukovani i poslednjih desetak godina smo svašta prolazili, a mi stariji pamtimo i druga vremena. I kad odete na pijacu – racionalno se ponašate. Isto je tako i sa novcem. Kad nešto poskupi – uzećete ako vam baš treba. Recimo, ko planira kupovinu nekretnine verovatno će se odlučiti za manju kvadraturu, kako bi se uklopio u ratu. Kad donosite odluku – morate da vodite računa da možete da vraćate kredit – zbog sebe, ne zbog banke“, navodi Vasić.

Šta bi bio alarm za privredu
I kreditna aktivnost privrede – pada, pokazuju januarski podaci Kreditnog biroa.

Na pitanje koliki pad kreditne aktivnosti bi bio alarm koji ukazuje na moguću recesiju, gensek Udruženja banaka kaže da je teško precizirati.

„Teško je to reći. Privreda je u poslednje tri godine poslovala sa profitom od oko 13, 14 milijardi evra. I, kad imate taj iznos – imate i rezervu. Taj novac je tu – na štednji u banakama ili je investiran u nešto i postoji kao rezerva i služi da nadomesti nešto ukoliko bude bilo potrebe“, navodi Vladimir Vasić.

Ko sad ima novac, on je, dodaje – kralj.

„I banke plaćaju veću kamatu na novac u depozitima, a onda se to preliva na nas koji uzimamo kredite. Mislim da, ako ove godine ostvarimo rast od oko dva odsto, neće biti ni pada kreditne aktivnosti, ostaće na godišnjem nivou od oko pet do šest odsto“, zaključuje Vasić.

U konačnom rezultatu privrede ne bi, dodaje, trebalo da bude problema.