Preporučeno da se osmacima i srednjoškolcima u okviru nastave pušta film „Oluja“

Stručni tim Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odgledao je film „Oluja“ na molbu producentske kuće „Omega production“ i procenio da su njegove karakteristike od značaja za obrazovanje i vaspitanje učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, piše Danas.

U dokumentu Zavoda, prosleđenom Ministarstvu prosvete, u koji je Danas imao uvid, stoji da se producentska kuća „Omega production“ iz Beograda obratila Ministarstvu prosvete sa molbom za mišljenje i odobrenje za organizovanje projekcija igranog filma „Oluja“ reditelja Miloša Radunovića, učenicima viših razreda osnovne škole, kao i učenicima srednjih škola u našoj zemlji.

„Stručni tim Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odgledao je s pažnjom ceo film i procenio njegove karakteristike od značaja za obrazovanje i vaspitanje učenika osnovnih i srednjih škola. Film, čije je trajanje 156 minuta, za temu ima tragičnu sudbinu srpskog stanovništva proteranog 1995. godine tokom hrvatske vojne akcije, nazvane ‘Oluja’, sa prostora Dalmacije, Like, Banije, Кorduna, na kojem je vekovima živelo“, stoji u dokumentu i dodaje se da „u srpskoj kinematografiji do sada nije bilo mnogo dela posvećenih istorijskim zbivanjima vremena raspada iz Jugoslovenske države i utoliko igrani film ‘Oluja’ ima poseban značaj“.

U dokumentu dalje stoji:

„U njemu se o ratnim strahotama i iskušenjima govori iz vizure običnih, malih ljudi, koji nastoje da zaštite i od stradanja sačuvaju, pre svega, svoje porodice i zavičaj za koji su neraskidivo vezani i koji je važan deo njihovog identiteta. Autori pripovedaju filmsku priču koja je duboko humana, emotivna i budi rodoljubiva osećanja. Odlikuje je i realističnost, ubedljivost i odsustvo patetike prikazivanju događaja, kao i odlična gluma glavnih protagonista.“

Zbog pomenutih karakteristika filma Zavod smatra da je on pogodan za učenike završnog razreda osnovne škole, kao i za učenike srednjih škola, s tim da se, kako se navodi, u skladu sa uzrastom, podrazumevaju različite pripreme i aktivnosti pre i posle gledanja filma.

„S obzirom na to da se radi o ostvarenju delikatnog sadržaja i višeslojnih poruka, neophodno je pripremiti učenike za projekciju, a zatim obezbediti da se sa njima razgovara o tome kako su doživeli i shvatili film, koje su emocije osetili, koja im se pitanja nameću i sl. Priprema za gledanje je potrebna jer, za razliku od dokumentarnog filma, igrani film, kao umetničko delo, ne nudi širi kontekst određenog tragičnog događaja, što je neophodno za potpuno razumevanje istorijskih okolnosti, već se u prvi plan stavljaju sudbine pojedinih ljudi i njihova patnja“, napisali su iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Кako su istakli u dokumentu, „učenike, pored toga, treba pripremiti i na neke neprijatne scene, kao što su stradanje deteta od nagazne mine, vađenje mrtvih ljudi iz zemlje ili spaljivanje živog čoveka“.

„Treba očekivati i da postoje razlike među učenicima u pogledu poznavanja ove tematike. Među njima biće onih koji o temi vrlo malo znaju, ali i onih koji potiču iz porodica koje su prošle kroz sve ono što se u filmu opisuje. Ni dobra priprema za gledanje filma, međutim, kao ni samo gledanje filma bez razgovora nakon projekcije, neće obezbediti željeni efekat. Nastavnici treba da posvete posebnu pažnju razmeni utisaka, kanalisanju jakih emocija kod nekih učenika, neadekvatnom reagovanju nekih od njih (odsustvo empatije, podrugivanje…) i razgovoru o fenomenu stradanja ljudi u ratnim uslovima“, stoji u dokumentu.
Istaknuto je i da „diskusija sa učenicima može se voditi na dva nivoa: na prvom, koji se odnosi na konkretan događaj stradanja Srba u Hrvatskoj i na drugom, univerzalnijem, o ugrožavanju dečijih i ljudskih prava u ratnim uslovima, o pravdi, osveti, zlu koje se lako širi a teško zaustavlja“.

Razgovor, ističu, treba zaključiti ukazivanjem na značaj negovanja kulture sećanja.