Društvo

Nekretnine koje nije moguće legalizovati – na klizištu, javnom zemljištu, u zaštićenom području…

pixabay/ilustracija zgrada

pixabay/ilustracija zgrada

Zakonom je određeno da je legalizacija obavezna za sve nekretnine osim za one koje su izuzete iz procesa i koje će u tom slučaju biti srušene.

Vlasnici se često pitaju kako legalizovati objekat i šta je potrebno za legalizaciju kuće ili stana?
Da biste ozakonili svoju nekretninu – kuću, stan, garažu ili lokal, morate dostaviti određenu dokumentaciju, a sam proces legalizacije može potrajati određen vremenski period. U Srbiji se postupak legalizacije često čini kao dug i naporan proces koji zahteva puno vremena, novca i strpljenja. Međutim, čak i nakon ulaganja svih tih napora postoji nekoliko situacija u kojima legalizacija objekta jednostavno nije moguća, piše Biznis.rs.
Prema rečima advokata, legalizacija nije moguća ako je objekat izgrađen na zemljištu koje nije u vlasništvu investitora, jer je to jedan od osnovnih uslova. Takođe, vlasnik kuće, stana ili garaže koja je izgrađena na zaštićenom području biće odbijen ako preda dokumentaciju za legalizaciju.

„Ako je objekat izgrađen na zemljištu koje se nalazi u zaštićenom području, kao što su nacionalni parkovi, ekološke zone ili drugi zaštićeni delovi prirode, legalizacija nije moguća. Takođe, i u slučaju da je objekat izgrađen bez odobrenja nadležnih organa ili u suprotnosti sa urbanističkim planom“, objašnjavaju advokati.

Zakonom je propisano i da vlasnik nekretnine koja se nalazi na mestu koje nije bezbedno, poput klizišta, opasnog terena ili u blizini nekog drugog objekta koji predstavlja rizik, neće moći da podnese zahtev za legalizaciju.

Advokati takođe navode još dva uslova koja onemogućavaju legalizaciju objekata, a to su javno zemljište i gradnja na zemljištu koje nije građevinsko.

„Ukoliko je objekat izgrađen na javnom zemljištu, legalizacija nije moguća. Javno zemljište je vlasništvo države ili lokalne samouprave, te ga nije moguće legalizovati za privatnu upotrebu. Dozvola neće biti dobijena i ako je objekat izgrađen prema nepostojećim urbanističkim planovima ili je građen na zemljištu koje nije namenjeno za gradnju“, kažu pravnici.

Ako vlasnik objekta ipak ispunjava sve uslove i nema prepreka da se objekat legalizuje nadležni organ vlasniku daje rok od 30 dana da dostavi dokaz o vlasništvu, ukoliko to prethodno nije obavljeno, a u suprotnom zahtev će biti odbačen. Nakon što je dokaz dostavljen, nadležni organ određuje da se pribavljanje ostale dokumentacije nastavi, a potrebno je platiti i taksu za legalizaciju koja može biti različitog iznosa i računa se po unapred određenom principu.

Rešenje o ozakonjenju izdaje nadležni organ autonomne pokrajne, jedinica lokalne samouprave, odnosno ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Koliko će iznositi taksa za legalizaciju zavisi od vrste objekta, njegove površine i namene. Taksa za ozakonjenje kuća i stanova do 100 kvadratnih metara iznosi 5.000 dinara, do 200 kvadratnih metara 15.000 dinara, a do 300 kvadratnih metara 20.000 dinara. Za objekte čija je površina veća od 300 kvadrata cena takse je 50.000 dinara.

Što se poslovnih objekata tiče, potrebno je platiti taksu od 250.000 dinara ukoliko posedujete poslovni prostor do 500 metara kvadratnih, 500.000 dinara za prostore do 1.000 kvadrata, i tri miliona za više od 1.500 kvadrata.

Novac od takse za legalizaciju odlazi na dve strane – 70 odsto novca dobijaju lokalne samouprave, dok preostalih 30 odsto novca ide u republički budžet.