Zašto su akumulacije vode neophodne za opstanak poljoprivrede

Glavne karakteristike klimatskih promena na našoj teritoriji jesu povećana učestalost suša i porast temperature koji prouzrokuje veći gubitak vode, a samim tim povećane zahteve za vodom. Čak pet godina u periodu od 2011. do 2020. godine je bilo sa sušom, dok su se one prosečno javljale najviše jednom u deceniji tokom 20. veka.

Srednja globalna prosečna temperatura se povećala za 1,1, stepen, dok je u Srbiji viša za 1,8 stepeni. Ono što je karakteristično za našu zemlju jeste da se više zagrevaju visoke temeparature nego one hladne, tako da ubuduće možemo imamo visoku varijabilnost od jakih snegova do nesnosnih vrućina. Razlog tome je produžetak sušne sezone koja traje od juna do avgusta, a nekadašnje junske padavine se pomeraju ka maju, a i ranije, što može da izazove dodatne probleme u gradovima.

S druge strane, došlo je do povećanja u učestalosti i intenzitetu odnosno obilnijih padavina. Iako i dalje imamo približno istu količinu padavina, njihov raspored je drugačiji što zahteva drugačiji pristup ukoliko se želi sačuvati voda. Osim ljudskih svakodnevnih potreba, neophodno je uskladiti mnoge aktivnosti, a kao jedna od najvažnijih svakako jeste poljoprivreda.

Ana Vuković-Vimić, doktor nauka iz oblasti meteoroških nauka, koja radi kao vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu, kaže u razgovoru za portal N1 da smo oduvek imali nepovoljnu raspodelu padavina u poređenju sa potrebama za poljoprivredu, pa je navodnjavanje mera koja je bila potrebna i ranije u pojedinim oblastima i za pojedine kulture. Ona smatra da korišćenje voda iz akumulacija predstavlja održivi način korišćenja vode, jer ne remeti prirodne cikluse vodnih resursa, osim što obezbeđuju vlažnost zemljištu.

„Akumulacije mogu imati multifunkcionalnu ulogu, a to je odbrana od prekomerne količine vode i obezbeđivanje vodom u periodu deficita. Takođe, one mogu biti u okviru koncepta rešenja zasnovanih na prirodi, kojima se teži svuda u svetu. Ovo znači da se ne remeti prirodni ciklus, veće da se koriste usluge prirode na održiv i adaptivni način“, smatra Ana Vuković-Vimić.

Kiša je važan vodni resurs
Kako kaže, ovaj problem je znatno pojačan klimatskim promenama i zahteva hitno rešavanje, a trend ovih promena će se nastaviti u budućnosti. Akumulacija odnosno sakupljanje vode koja dolazi u obliku kiše je jedan od važnijih.

„Razvijanje sistema drenaža i akumulacija je izuzetno važno. Zato na atmosferske vode, odnosno padavine, treba gledati kao na potencijalni vodni resurs i skladištiti ih za potrebe potrošnje kada postoji nedostatak vlage“.

Sagovornica portala N1 kaže da je kod nas izuzetno mali udeo potrošnje vode iz veštačkih akumulacija, svega oko sedam odsto. Uprkos tome, postoji kapaciteti da se relativno brzo poveća njihova upotreba, jer ovi sistemi na teritoriji Srbije postoje odavno, ali nisu dovoljno korišćeni.

„Za revitalizaciju upotrebe ovih postojećih veštačkih akumulacija trenutno se izrađuje projekat od strane Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) za finansijska sredstva Globalnog klimatskog fonda“, navodi ona.

Vuković-Vimić kaže da nije poznato koliki su naši kapaciteti da koristimo veštačke akumulacije, uključujući i mikroakumulacije, zbog čega je važnost pomenute studije i prepoznata u Nacionalnom programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je trenutno u izradi.

„Ovaj program treba da bude usvojen u toku 2023. godine. Trenutno je u fazi razmatranja u okviru izabrane radne grupe, koja se sastoji od predstavnika svih relevantnih državnih organa, koji treba da se usaglase oko predloženih mera. U okviru njega prepoznata je potreba za povećanjem kapaciteta za navodnjavanje, jer je izrađena analiza ranjiovsti i rizika od uticaja klimatskih promena u poljoprivrednoj proizvodnji i nedvosmisleno pokazano da je navodnjavanje neophodno za opstanak ovakve strukture poljoprivredne proizvodnje, koja takođe ima značaj i na međunarodnom tržištu. Takođe, pokazana je povećana ugroženost vodnih resursa, odakle je očigledno da su veštačke akumulacije zapravo jedno od budućih poželjnih rešenja“.

Akumulacije su bolje od reka i podzemnih voda
Korišćenje voda iz veštačkih akumulacija trebalo bi da bude interventne prirode, odnosno da se koriste kada je to neophodno i u minimalnoj meri. Optimizacija navodnjavanja, odnosno pravovremeno navodnjavanje potrebnom, a ne prekomernom količinom vode je svakako dobro za očuvanje zemljišta, vodnih resursa i smanjivanje rizika od potencijalnog pojavljivanja bolesti.

Kako ističe Ana Vuković-Vimić prirodni vodni resursi su kod nas već dosta ugroženi prekomernom potrošnjom, a negde su i zagađeni. Osim toga, klimatske promene utiču na značajno smanjenje brzine obnavljanja podzemnih voda, kao na produženje perioda u toku godine sa niskim proticajima u rekama.

„Ovo ukazuje na povećanu opasnost od bujičnih poplava ali i na povećanu opasnost od smanjivanja tokova u rekama do nivoa kad se ne mogu koristiti. Ove promene se odnose na naše reke, dok su promene u većim rekama, kao na primer Dunav i Sava, manje izražene, ali svako nisu otporne na kimatske promene. Ovome smo i bili svedoci 2022. godina kada je drastično pao nivo u velikim rekama“, dodaje.

Lakše i jeftinije
Prema rečima Alekse Lipovca asistenta na katedri za melioraciju zemljišta na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, vode iz akumulacije su lakše za praćenje kvaliteta.

„Podzemne vode često imaju visok sadržaj lakorastvorljivih soli ili minearala, dok su reke često zagađene industrijskim otpadom, kanalizacijom ili usled nemarnosti samih poljoprivrednika. S ekonomske strane, lakše je upravljati vodama iz akumulacija. Navodnjavanje podzemnim vodama zahteva projektovanje pumpi za transport vode, kao i velike energetske troškove, dok navodnjavanje iz reka ima svoja zakonska ograničenja“, kaže Lipovac za portal N1.

On navodi da upotreba akumulacija za navodnjavanje predstavlja održivo rešenje za poljoprivrednike, naročito u područijima sa pouzdanim izvorima vode. Međutim, neophodno je praćenje i upravljanje kvalitetom ovih voda.

Najpotrebnije za povrće i voće
Dok za ratarske kulture još uvek nisu neophodne, gajenje povrća se ne može zamisliti bez sistema za navodnjavanje, zbog velikih zahteva za vodom i male tolerantnosti na nedostatak. Posledice su značajan gubitak prinosa i kvaliteta. Osim povrća, voćarskim zasadima takođe su potrebni sistemi za navodnjavanje.

„U ovakvim klimatskim uslovima, najugroženija je proizvodnja povrća. Promenom podloge i gustine sadnje, savremena voćarska proizvodnja je gotovo istovetno ugrožena, kao i povrtarska. S druge strane, ratarske kulture su najmanje ugrožene, naročito tamo gde ima vode za navodnjavanje poput Vojvodine, gde su plodna i duboka zemljišta važan rezervoar za vodu“, kaže Lipovac.

Više informacija pročitajte OVDE.