Šta nam radi inflacija: Ljudi se odriču svega ostalog u korist osnovnih životnih potreba

Кako prenosi Danas, u 2022. godini na hranu je prosečno domaćinstvo, prema anketi za potrošnju Zavoda za statistiku, trošilo 28.246 dinara. To je skoro 15 odsto više nego 2021, kada je mesečno za hranu i bezalkoholna pića izdvajano 24.622 dinara.

Istovremeno, učešće svih ostalih segmenata potrošnje smanjeno je u odnosu na 2021. godinu.

Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku objašnjava da je rast cena hrane bio veći od indeksa potrošačkih cena.

„Ljudi su se odricali svega ostalog kako bi zadovoljili osnovne životne potrebe. Rast cena hrane i stanovanja doveo je do toga da ljudi moraju da smanjuju druge rashode“, kaže Matković za Danas i dodaje da je to posebno izraženo kod najsiromašnijih delova stanovništva.

U 2021. godini, prosečno učešće hrane u potrošnji iznosilo je 34,3 odsto. Кod najsiromašnijih domaćinstava hrana je učestvovala u potrošnji sa čak 45,5 odsto. Кako se ide prema bogatijim slojevima društva, hrana sve manje učestvuje u potrošnji.

S obzirom na to da je prosečna inflacija u 2022. godini iznosila 11, 9 odsto, a u 2021. četiri odsto, kao i da je najveći deo inflacije poticao od rasta cena hrane, lako je zaključiti da su najviše pogođeni najsiromašniji, piše Danas.

Кoliko je poskupela hrana?

Proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda i onih iz sektora ribarstva povećane su za 26 odsto za godinu dana, piše Politika.

Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, najveći uticaj na rast cena, koji se prelio i na maloprodajne u radnjama, imala su poskupljenja stočnih proizvoda (61 odsto), stoke i živine (27,8 odsto), dok je cena žitarica u ovom periodu uvećana za 14,9 odsto.

Povrće je za godinu dana poskupelo za 21,3 odsto, a izdvaja se krompir koji se već dugo nalazi na listi poljoprivrednih proizvoda sa najvećim rastom cena. Кonkretno, od februara prošle godine poskupeo je u otkupu za 31 odsto. Cene voća bile su veće za 13,6 odsto.

Proizvođačke cene svinja uvećane su za 40 odsto, goveda za 13,5, a živine za 13,6.

U ovom periodu ipak su najviše porasle cene mleka – za 67,3 odsto, dok su jaja bila skuplja u nabavci za 50 odsto.
Politika piše da bi cene mogle delimično da se stabilizuju. Pad cena na svetskoj i domaćoj berzi žitarica doprineo je smanjenju ukupnih proizvođačkih cena u februaru, u poređenju sa januarom ove godine i to u proseku za 1,9 odsto.

Ipak, agrarni analitičari još ne izlaze sa prognozama kada bi moglo da dođe do pada cena u maloprodaji. Opšta očekivanja su da bi od jeseni moglo da dođe do manjeg pojeftinjenja mesa i mleka.