Srbija i dalje jedno od najopasnijih mesta za rad novinara

Ovo su osnovne primedbe grupe organizacija koje se bave slobodom medija, a koje su nedavno posetile Beograd povodom 24. godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

U oštrom upozorenju o stanju slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji koje se objavljuje povodom Svetskog dana slobode medija 3. maja, ističu da predan rad koji obavljaju neke zainteresovane strane na procesuiranju napada na novinare, podriva šira klima neprijateljstva koju stvaraju vodeći političari u Srbiji.

„Dok se ovo ne reši i dok se javni diskurs o kritičkom novinarstvu ne normalizuje, opipljiv napredak će ostati neuhvatljiv“, navodi se u upozorenju.

Ovi zaključci dolaze nakon više sastanaka sa nezavisnim novinarima i urednicima, medijskim udruženjima i sindikatima, Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara u kojoj je bio i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova.

U Srbiji je slučaj da pokušaji diskreditacije novinarstva uglavnom potiču od vodećih političara, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, premijerku Anu Brnabić i poslanike vladajuće stranke.

„Naša ocena je da je Srbija jedna od država kandidata za članstvo u EU u kojoj se novinari suočavaju sa najjačim verbalnim pritiscima i napadima državnog vrha. Mnogi javni zvaničnici i dalje vide kritičko i istraživačko novinarstvo kao nepatriotsku pretnju protiv koje se treba boriti, a ne kao zdrav i neophodan deo demokratskog tkiva zemlje“.

U saopštenju ističu da je ovaj neuspeh političke klase da prihvati i poštuje ulogu kritičkog novinarstva opasan, a da mreže tabloidnih medijskih kuća u vlasništvu saveznika vlade, koje pojačavaju poruke, podstiču nepoverenje i mržnju prema određenim novinarima, rutinski preuzimaju i izveštavaju o klevetama koje su lansirale političke ličnosti.

„Ovakvo ponašanje političara normalizuje neprijateljstvo prema nezavisnim medijima i, u mnogim slučajevima, deluje kao putokaz za fizičke i onlajn pretnje od strane nedržavnih aktera“.

Zato ova udruženja i organizacije konstatuju da nije iznenađenje što je Srbija i dalje jedno od najopasnijih mesta u Evropi, van Ukrajine, za novinarski rad. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je u 2022. dokumentovalo 137 prekršaja: 34 verbalne pretnje, devet fizičkih napada, četiri napada na imovinu i 84 različita pokušaja pritiska na medije.

Iako je pokrenuto više inicijativa koje podržava država kako bi se pozabavile bezbednošću novinara, njihova efikasnost je potkopana političkim napadima na novinare koji kompromituju napore vlasti.

„Dok organi za sprovođenje zakona sve više identifikuju navodne počinioce i podižu optužnice, pokazalo se da je pravdu mnogo teže obezbediti. U 2022. javnom tužilaštvu je podneta 81 krivična prijava, a doneto je samo pet osuđujućih presuda“.

Uprkos brojnim izazovima, navodi se da su ove godine uočeni neki pozitivni pomaci. Poput presude iz marta 2023. kojom su počinioci, među kojima je i bivši predsednik opština Grocke, osuđeni na pet godina zatvora zbog podmetanja požara na kuću novinara Milana Jovanovića,

U upozorenju se navodi da se osim fizičkih pretnji, nezavisni mediji suočavaju i sa brojnim pravnim izazovima. Istražne platforme kao što je KRIK su zatrpane lavinom uznemirujućih tužbi, kako građanskih tako i krivičnih, što znači da su prinuđene da posvete dragoceno vreme i novac da se odbrani na sudu.

“Dok su sudovi nedavno odbacili očigledno uznemirujuće tužbe, Srbija je i dalje jedna od najgorih zemalja u Evropi po strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP) i broj dokumentovanih slučajeva je u porastu. Tužioci su najčešće javni funkcioneri, političari, poslovni ljudi i kompanije. Nedavni slučaj koji se odnosi na dva slučaja SLAPP koje je gradonačelnik Beograda pokrenuo protiv BIRN-a je odličan primer”.

U upozorenju se navodi da ovakavo stanje ne bi smelo da se nastavi a da je od vitalnog značaja da međunarodna zajednica prepozna ozbiljnost trenutne situacije za nezavisno novinarstvo u Srbiji.

„Stoga pozivamo Evropsku uniju da osigura da sloboda medija u Srbiji bude prioritet u kontekstu vladavine prava i demokratije. Takođe apelujemo na lidere i zvaničnike EU da hitno pokrenu pitanje pritiska na novinare od strane visokih političara tokom sastanaka sa srpskim zvaničnicima“, zaključuje se u upozorenju organzitacija koje se bave zašitom medija i novinara.

To su: Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ), Međunarodna federacija novinara (IFJ), Međunarodni institut za štampu (IPI), Opservatorija za Balkan i Kavkaz Transevropa (OBCT), Reporteri bez granica (RSF), Fondacija Dafne Karuana Galicija.