Radnici EPS-a brinu, stručnjaci upozoravaju da bi privatizacija bila katastrofa

Gotovo istovremeno, radnici rudarskog basena „Kolubara“ ponovo su se obratili javnosti. Kažu – zabrinuti su za svoju i budućnost firme jer veruju da se transformacijom EPS-a priprema teren za ulazak privatnog investitora i gašenja radnih mesta.

Od 1. maja struja će biti skuplja za 8 posto. Cena kilovat-časa u najjeftinijoj, zelenoj zoni sada iznosi 1,89, a nakon poskupljenja iznosće 2,08 dinara. To je zaključak prvog sastanka skupštine Akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije. Ministarka i nova predsednica Skupštine EPS-a, Dubravka Đedović, kaže – građanima i Srbiji je potrebno energetsko preduzeće koje proizvodi dovoljno električne energije i ostvaruje profit.

„U jeku energetske krize uhvatili smo se u koštac sa ključnim izazovima našeg energetskog sistema. Država će kao jedini vlasnik postaviti jasne ciljeve i odlučna je u nameri da strateški važna preduzeća energetskog sektora učini nosiocima budućeg ekonomskog razvoja zemlje“, rekla je Đedović.

„Sumnjamo u iskrene namere ministarke“, kažu radnici okupljeni oko radnog tela – Jedinstvo Kolubare. Oni koje su predstavnici vlasti i novinari prorežimskih medija etiketirali kao „tifusari, magarci i plaćena klika“ tvrde – ulazak „Norvežana“ u EPS samo je alibi za smanjenje radne snage i privatizaciju. Zato su se obratili javnosti.

„Imamo informaciju da će Kolubara ostati samo sa nekoliko hiljada radnika, a znamo da sada, sa izdvojenim preduzećima broji preko 15.000. Samim činom ovako brzog prelaska u AD i sa svim spornim tačkama vidimo da nam je kraj blizu. Lazarevac i Kolubara nisu spremni za brzu tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije. Mi nemamo radnih mesta, niti bilo čega drugog sem uglja“, kaže Vladimir Vujanović, radnik EPS.

Protiv privatizacije je i bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Govoreći za Novu.rs o ugovoru koji se sa norveškom kompanijom Rystad energy potpisao ministar finansija Siniša Mali, rekla je da je Srbija u bliskoj prošlosti već tražila konsultantske usluge od Svetske banke i EBRD.

„I mi sada opet uzimamo neku privatnu kompaniju koja nema ni blizu taj kapacitet da bi nam dala – isto? Ili da bi nam dala model po kom neko želi da se razvijamo…“, rekla je Mihajlović.

„Vlada Srbije već deceniju nema jasnu strategiju prema EPS i energetici generalno. To je, osim što je dovelo do katastrofalnog stanja u tom preduzeću, rezultiralo visokim stepenom neizvesnosti“, kaže za N1 profesor na fakultetu Fefa u Beogradu Goran Radosavljević.

„Mi ne samo da ne znamo šta će biti sa EPS, već je on u toliko lošem stanju, da bi u ovom trenutku bila katastrofalna bilo kakva privatizacija istog. To bi više bio poklon nego fer poslovni odnos. Ali stiče se utisak da je to i bila namera, jer ko normalan bi na čelo najveće kompanije u zemlji postavio čoveka bez dana iskustva, a da nema neku lošu nameru“, naveo je Radosavljević.

Da je glavni uslov za ozdravljenje EPS-a politička volja da se naprave suštinske reforme i izlazak na berzu, smatra broker Nenad Gujaničić.

„Ključno pitanje je da li ta kompanija može da se izvede na put transparentnog, efikasnog poslovanja. Sama činjenica da ona postaje akcionarsko društvo ne mora ništa da znači. Krajnji korak gde bi ta kompanija mogla da postane efikasno akcionarsko društvo jeste izlazak na berzu. Bez tržišnog mehanizma, bez cene akcija koje bi se formirale na berzi, to jednostavno, ništa nema smisla“, navodi Gujaničić.

Vratimo se radnicima – posle praznika najavljuju novi protest i blokadu magistrale kod Lazarevca, blizu jezera Očaga.

Nakon obraćanja medijima, radnici su pokušali da uđu u skupštinu Srbije kako bi poslanicima izložili problem, ali im obezbeđenje to nije dozvolilo da uđu sa obrazloženjem da „strahuju za bezbednost članova Vlade“.