„Ovaj datum će ostati upisan crnim slovima u našoj istoriji, neće se zaboraviti“

Kako je Verbić rekao, „sada kad neko pusti inspektore da rade svoj posao, naći će sigurno da je nešto tu zakazalo“.

„Ali pitanje je da li ti detalji zaista prouzoruku jednu ovakvu pojavu bez presedana, da li je to zaista pravo objašnjenje što je neko propustio da ubeleži nešto, imamo potpunu nepripremljenost na ovakve stvari. U našim prosvetnim zakonima nema ničega nalik ovome“, kaže on.

Najviši nivo u zakonima je, kaže on, praktično – izvlačenje stolice pa neko padne, pa prikazivanje toga na mrežama.

„To je najviši oblik kojim se škola bavi, ovo je nešto što izlazi potpuno iz domena, niko u obrazovnom sistemu nije ni na koji način pripremljen da se ovim bavi. Ovo je nešto što se događa u društvu, na malo širem nivou, nošenje oružja, vežbanje gađanja, takve stvari su u nekim drugim resorima, ne u prosveti, onaj ko se bavi prosvetom treba da razmišlja o broju časova, toleranciji na času, ali pucanje na času, to je zaista jedan potpuno novi nivo, ne bi ovo trebalo posmatrati kao stvar koja bi na bilo koji način mogla da se reši u okviru prosvete, ovo se na drugi način rešava“, kaže on.

Na pitanje o različitim događajima u školama, i o vezi sa jučerašnjim događajem, kaže da su mnogo veliki ti koraci i da to „nije deo iste priče“.

„Ja zaista ne vidim ovaj događaj kao porast nasilja u školama, nasilje je nešto u malo drugačijim okvirima, ovo ne prepoznajemo kao nasilje u školi, ovo prosto nije stvar koja se dešava bilo gde kod nas“, kaže.

Pitanje je sad, kaže, kako mi na ovo treba da reagujemo.

„Ja bih počeo od toga da stručni ljudi, pitaju se oni koji se bave terorizmom, nasiljem, preventivom nasilja, trebalo bi oni da govore sada i da im se ukaže dužno poštovanje da oni predlože šta treba da se radi“, kaže.

Na pitanje šta bi on radio da je danas ministar, kaže – vrlo malo u ovom trenutku.

„Osim što sada mislim da postoji bolje razumevanje, praktično konsenzus, koga nije bilo juče, da je ta podrška u školi psihološko pedagoška za rad sa decom, adolescentima mnogo važna, ako je bila zanemarivana iz bilo kojih razloga do sada, ako se sve svodilo na časove, vidimo da to tako više neće moći“, kaže.

Ističe da školski policajac ionako nije deo kolektiva.

„Njega plaća neko drugi i on dolazi po drugom nalogu, dobro je da postoje i da ih ima, ali oni ne mogu da reše. Škola ima i obezbeđenje i video nadzor i školskog policajca. Imamo mnoge škole koje nemaju ništa od toga, u ovoj sve to funkcioniše i opet nije moglo da se reši, uvođenje novih policajaca u školu neće ništa popraviti školu. Čak i metal detektori, zamislite da idete u školu gde se svaki put pretresaju torbe i prolazite kroz metal detektor. Škola ionako većini đaka nije naročito prijatno mesto, ovo bi bilo još gore, da li mi želimo uopšte takvu školu“, pita on.

Ističe da ne pravimo razliku između dve stvari.

„Jedno je obrazovna institucija, a drugo je mesto gde su deca od 8h do 14h i koje besplatno čuva našu decu, nekad mi se čini da smo mnogo više zabrinuti za to gde ih šaljemo, kakvo je okruženje, zanemarujući obrazovnu ulogu, ne mogu pkole da spoje te dve funkcije i da ih obe uspešno reše, neko drugi mora da rešava bezbednost. Mislim da se ona rešava pre svega van škole, tako što imamo normalniju atmosferu, normalnije okruženje, manje nasilje, a na školi da ostavimo da radi ono što zaista treba – prevenciju nasilja“, kaže.

Pitanje je, kaže, da li rešavamo nasilje.

„Mi prosto psihologe i ljude koji se bave prevencijom nasilja slušamo samo onda kada se nešto desi, pa ih zovemo da se nešto diskutuje, ali do sledećeg incidenta niko ne zove te ljude. Zapravo ne vidimo kakvi su efekti toga, mislim da bi trebalo zvati njih da nam kažu kako to napreduje u danu koji nije ovaj današnji, da vidimo kakva im pomoć treba, šta još treba učiniti da prevencija nasilja bude bolja“, kaže.

Kaže da je pritisak na đake proizvod ovog vremena i da je to teško popraviti bez mnogo novih nastavnika.

„Otvorenijih, sa malo drugačijim kompetencijama, koji će se malo više baviti učenicima, a ne svojim predmetom, takvi su nam nastavnici potrebni, a to ne može brzo da se rešava, to je vrlo dug proces, ja mislim da u mnogim školama postoji ta preterana kompetitivnost, da su zaista učenici pod velikim pritiskom, iako za to zaista nema nikakvog razloga. Pogotovo ne u osnovnoj školi, svi će oni upisati neku srednju školu i iz tih srednjih škola svi mogu da upišu fakultet, ništa se ne rešava kada završavaju osnovnu školu, pa sad moraju da budu najbolji, ne moraju. Ne treba praviti takvu atmosferu, mislim da čak i završni ispiti, mature, moraju da budu relaksiraniji, taj pritisak na deci u tom dobu ničemu dobrom ne služi“, kaže Verbić.

Ovaj datum će, kaže on, ostati upisan crnim slovima u našoj istoriji.

„Ovo mora da bude nekakva prekretnica, nije to nešto gde sada treba tražiti bilo čiju odgovornost, ostavke, nije to poenta, poenta je da mi shvatimo da ovo više ne može da se normalizuje, da ovo nije stvar kad prođe nekoliko dana zaboraviće se, neće se zaboraviti, ostaće crnim slovima, moramo da kažemo – počevši od 3. maja 2023. godine mi smo uradili to i to“, kaže.

Smatra da naše društvo ne počiva na nasilju, nego na nedostatku reakcije na to nasilje.

„Ako išta treba da promenimo, to je da počnemo da reagujemo na nasilje, ali pametno, hladne glave“, ističe on.