Na današnji dan 4. maj

Izveo je zemlju iz sovjetskog bloka, pokrenuo njen svestrani razvoj i bio jedan od vođa Pokreta nesvrstanih zemalja. Na čelu Jugoslavije bio je od 1945. do smrti, a umro je u 88. godini, u Kliničkom centru u Ljubljani, glavnom gradu Slovenije, u 15.05 sati.

Nekoliko godina su se 4. maja u 15.05 oglašavale sirene i stao bi prevoz, a građani Jugolsavije gde god su se zatekli stajali bi mirno i Titu bi odavali počast ćutanjem.

Četrdeset i treća godišnica Titove smrti biće danas obeležena u Kući cveća u Beogradu gde je sahranjen, u Kumrovcu, u Hrvatskoj, u kojem je rođen i na još nekoliko mesta, ne samo u bivšim jugoslovenskim republikama.

Titov grob, Kuću cveća, koja je u sastavu Muzeja Jugoslavije na Dedinju, od sahrane do sada je posetilo oko 20 miliona ljudi.

Njegovoj sahrani prisustvovalo je više od 200 delegacija iz celog sveta, predsednika, premijera, kraljeva i vladara i lidera stranaka iz 107 zemalja.

Josip Broz Tito rođen je u Kumrovcu, maja 1892. godine. Njegov rođendan slavljen je 25. maja, kao „Dan mladosti“.

1705 Umro je rimsko-nemački car Leopold I. Uspešno se borio protiv Turaka, a slavu mu je donela odbrana Beča 1683. Za vreme njegove vladavine (od 1658) Srbi su se, pod vodjstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića, doselili u južnu Ugarsku i u Srem.

1813 Rodjen je danski filozof Seren Kjerkegor (Soeren Kierkegaard), začetnik filozofije egzistencijalizma („Ili-ili: fragmenti života“, „Pojam strepnje“, „Bolest na smrt“, „Stadijumi na životnom putu“, „Filozofske mrvice“).

1815 Rodjen je francuski pisac komedija i vodvilja Ežen Martin Labiš (Eugene, Labiće). Neke od njegovih komedija ubrajaju se u najpopularnije komedije 19. veka („Slamni šešir“, „Put gospodina Perišona“).

1818 Rodjen je nemački filozof Karl Hajnrih Marks (Heinrich Marx) teoretičar modernog socijalizma i komunizma. Sa Fridrihom Engelsom (Friedrich) napisao je 1848. Komunistički manifest („Prilog kritici Hegelove filozofije prava“, „Teze o Fojerbahu“, „Osamnaesti brimer Luja Bonaparte“, „Kapital kritika političke ekonomije“).

1821 Umro je francuski car Napoleon I Bonaparta (Bonaparte) jedan od najvećih vojskovodja u istoriji, čiji su osvajački pohodi izmenili Evropu. Umro je na ostrvu Sveta Jelena kao britanski zatvorenik.

1846 Rodjen je poljski pisac Henrik Sjenkjevič (Henryk Sienkiewicz) autor romana „Quo vadis“, i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905.

1855 Crnogorski knez Danilo I Petrović doneo je Opšti zemaljski zakonik u koji su unete imovinske i poreske reforme.

1860 Italijanski revolucionar Djuzepe Garibaldi (Giuseppe) sa svojih „hiljadu crvenih košulja“ isplovio je iz Djenove prema Siciliji, koju je osvojio krajem jula.

1883 Rodjen je srpski kompozitor i muzički pisac Petar Konjović, rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik Muzikološkog instituta („Knez od Zete“, „Vilin veo“, „Koštana“, „Seljaci“).

1904 Na brdu Volujica kod Bara postavljena je prva radio-telegrafska stanica Markonijevog sistema na Balkanu.

1930 Britanske vlasti u Indiji uhapsile su Mahatmu Gandija (Mahatma Gandhi) zbog njegove kampanje gradjanske neposlušnosti.

1936 Italijanske trupe pod komandom feldmaršala Pjetra Badolja (Pietro Badoglio) okupirale su Adis Abebu, prestonicu Etiopije. Istog dana 1941. u oslobodjeni grad ušao je etiopski car Haile Selasije I (Selašie).

1945 Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u mesto Pinemunde, odakle su Nemci ispaljivali rakete „Fau 1“ i „Fau 2“. Američke trupe su oslobodile nemački nacistički koncentracioni logor Mathauzen.

1954 General Alfredo SStresner (Stroešner) je vojnim udarom oborio predsednika Paragvaja Federika Čaveza (Federico Chavez), započevši tako 34-godišnju diktaturu.

1955 Odlukom saveznika, Savezna Republika Nemačka ponovo je stekla suverenitet.

1961 Iz Kejp Kanaverala je lansiran kosmički brod „Merkjuri“ prva kosmička letelica SAD s ljudskom posadom, kojim je upravljao Alen Bartlet Šepard (Alan Bartlett Shepard).

1977 Umro je nemački državnik i ekonomista Ludvig Erhard (Ludwig) zapadnonemački kancelar (1963-66) u vreme privrednog oporavka zemlje nakon Drugog svetskog rata.

1978. Teroristička organizacija „Crvene brigade“ saopštila je da je ubila bivšeg premijera Italije Alda Mora, otetog u martu 1978. Njegovo telo pronadjeno je dva dana kasnije u vozilu u centru Rima.

1981 Bobi Sends (Bobby Sands) postao je prvi od deset pripadnika Ire koji je umro u zatvoru Mejz, u Severnoj Irskoj, od posledica štrajka gladju.

1993 Umro je američki pisac i intelektualac Irving Hou (Howe) čije je najpoznatije delo „Svet naših očeva“, studija o istočno-evropskim Jevrejima imigrantima u Sjedinjenim Američkim Državama.

1999 Indonezija i Portugal potpisale su dokument kojim je priznata nezavisnost Istočnog Timora.

2001 Pripadnici pobunjeničke grupe UNITA su u Angoli kidnapovali 51 dečaka i 9 devojčica iz internata za ratnu siročad koji se nalazi izvan Kaksita, severo-istočno od Luande. Prilikom pobune, poginulo je oko 200 civila.

2003 Ruanda je oslobodila više od 22.000 zatvorenika, koji uglavnom bili umešani u masakr koji je 1994. počinila Hutska milicija, kada je ubijeno oko 800.000 etničkih Tutsija i umerenih Huta. U zatvoru je ostalo oko 80.000 ljudi, gde većina čeka sudjenje.

2003 Umro je Valter Sisulu, jedan od veterana u borbi protiv belaca koji su manjina u Južnoj Africi i dugogodišnji prijatelj i mentor Nelsona Mendele, najpoznatijeg borca protiv aparthejda.

2004 U aukcijskoj kući „Sotbi“ u Njujorku Pikasova slika „Dečak sa lulom“ postigla je cenu od 104.168.000 dolara, što je predstavljalo svestki rekord u aukcijskoj prodaji slika do tada.

2005 Na parlamentrnim izborima u Velikoj Britaniji Laburistička partija Tonija Blera (Tony Blair) osvojila je apsolutnu većinu u britanskom parlamentu, a premijer Toni Bler treći uzastopni mandat.

2009 Odlukom Žalbenog veća Haškog tribunala Veselinu Šljivančaninu izrečena je kazna od 17 godina zatvora za zločine u Vukovaru, umesto prvobitne kazne od 5 godina. Istovremeno, Žalbeno veće je potvrdilo prvostepenu presudu pukovniku bivše JNA Miletu Mrkšiću, kojom je osuđen na 20 godina zatvora.

2012 U Japanu je počeo proces zatvaranja poslednjeg aktivnog nuklearnog reaktora, od 50 koliko ih je radilo u zemlji do katastrofe u Fokušimi 2011. godine.

2014 Umro je Timoti Džon Bajford (Timothy John Byford) britanski režiser, scenarista i glumac koji je veći deo svog radnog veka proveo u Srbiji. Iza njega su ostale kultne TV serije za decu: „Neven“, „Poletarac“, „Babino unuče“, „Metla bez drške“, „Nedeljni zabavnik“.

2018 Američka svemirska agencija NASA lansirala ka Marsu letelicu „Insajt“ (InSight) sa ciljem da istraži unutrašnjost „crvene planete“ tako što će robot izvoditi geološka iskopavanja do dubine od pet metara i pokušati da izmeri zemljotrese na ovoj planeti.