Politika

Evropski parlament usvojio Bilčikov izveštaj o Srbiji

Zgrada EP u Strazburu (Foto: Pixabay)

Zgrada EP u Strazburu (Foto: Pixabay)

Evropski parlament je danas većinom od 508 glasova usvojio izveštaj Vladimira Bilčika, koji je stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Kako se navodi u saopštenju Bilčika, to je važan politički dokument koji ocenjuje napredak Srbije na putu ka EU i ocrtava sledeći korak u procesu pridruživanja.

Bilčik je rekao da je njegov glavni cilj bio da predstavi realan i izbalansiran izveštaj, a da istovremeno podrži krajnji strateški cilj Srbije, a to je ulazak u Evropsku uniju, navodi se u izjavi izvestioca EP za Srbiju.

Izveštaj se dotiče mnogih pitanja u vezi sa napretkom Srbije na evropskom putu i ​​oblastima u kojima je još potrebno unapređenje, naveo je Bilčik.

On je pozvao na jačanje nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i jačanje nezavisnog medijskog okruženja.

„Značajni delovi izveštaja posvećeni su energetskoj politici, posebno eliminisanju zavisnosti od Rusije i fosilnih goriva i unapređenju ekoloških pitanja“, naveo je Bilčik.

Taj dokument već je izglasan na Spoljnopolitičkom odboru prethodnog meseca, a u međuvremenu je na njega podneto još 11 pisanih i jedan usmeni amandman.

Izvestilac Vladimir Bilčik je taj usmeni amandman podneo posle tragedija u Srbiji, uz poruku da „Evropski parlament najoštrije osuđuje scenu masovnih ubistava u Srbiji u maju 2023. godine i u znak žalosti i solidarnosti poziva na detaljnu istragu“.

Kako je javio reporter N1, izveštaj šalje nekoliko poruka – uz standardne pohvale o održavanju izbora i povratku opozicije u parlament, ključne poruke su da integracije zavise od nekoliko faktora: Jačanja demokratije, vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije, uređenja odnosa sa Kosovom i usklađivanja spoljne politike.

U ovom izveštaju, kako se navodi, uprkos lobiranju Telekoma, ta kompanija se, ipak, pominje u kontekstu sumnje da zloupotrebljava položaj na tržištu i da je vlasti koriste za jačanje uticaja na medije. Kritikuje se i dodela frekvencija televizijama koje su kršile Kodeks novinara, otvaranje Raša tudej u Srbiji, ali i imenovanje Aleksandra Vulina na čelo BIA.