Da li je u Srbiji moguća zabrana pojedinih sajtova, kao što se najavljuje?

Posebno je diskutabilno na koji način će se mera primenjivati samo na decu i mlade ljude, smatraju stručnjaci.

“Ne postoje tehničke mogućnosti za prepoznavanje informacije o tome ko trenutno koristi internet, da li je dete ili ne, ili da li je istraživač ili novinar, što dodatno komplikuje ceo proces i takva mera zabrane bi se odrazila na sve ljude koji koriste internet u Srbiji. Takođe, zabraniti pristup svim izvorima „opasnih“ sadržaja bez obzira da li su na javnom, skrivenom ili dark internetu je prilično veliki poduhvat. Takva mera se sastoji od niza tehničkih i operativnih procesa koji bi zahtevali konstanto unapređivanje, i ogromne kapacitete u pogledu ljudi i specijalizovanih uređaja“, kaže međunarodni stručnjak za bezbednost na internetu Ivan Marković.

Marković apostrofira i to da ovakva mera otvara mogućnost zloupotrebe države nad kontrolom informacija i to ne samo onih koje su javnog značaja za građane.

„Takav sistem bi mogao da se koristi za kontrolu sadržaja i narativa, praćenje aktivnosti građana, prisluškivanje i otkrivanje ličnih podataka. Zadiranje u privatnost građana i ograničavanje pristupa informacijama nije u skladu ni sa međunarodnim, ali i domaćim zakonima“, upozorava Marković.

Danilo Krivokapić iz društvene fondacije SHARE, koja se bavi bezbednošću, ljudskim pravima i slobodama na internetu smatra da svaki pokušaj kontrole informacija otvara mogućnosti za zloupotrebu i zabranu sadržaja, a koji ne bi trebalo da budu zabranjeni.

“To nije nešto što je vezano samo za ovaj nesrećni slučaj. Naš je stav da svaki pokušaj kontrolisanja interneta od strane države vodi većoj društvenoj kontroli i nikada ne možete znati kako bi se takve inicijative mogle završiti. Jer ako se na bilo koji način diskreciono ili preširoko postave zahtevi za zabranu sadržaja na internetu, onda je to cenzura i onda idemo u smeru autokratskih društava”, objašnjava Krivokapić.

Stručnjaci ne očekuju da će najavljena mera vlade smanjiti nasilje među decom jer, kako kažu, ono nema uzročno posledične veze sa “zabranjenim” sadržajima na internetu i smatraju da „ako na taj način razmišljamo, onda treba da zabraniimo i filmove i druge sadržaje sa kojima su mladi u “kontaktu”.

“Mislim da takva mera neće imati nikakvog efekta. Deca u Srbiji većim delom svakodnevno dobijaju sadržaje sa javno dostupnih delova interneta i nema potrebe da koriste komplikovane načine za pristup. Nasilje, mržnja i prostakluk se svakodnevno plasiraju od strane većeg dela javnosti i to sve dopire i do naše dece. Ideje dobijaju iz okruženja, a do materijalnih resursa, siguran sam, dolaze pre na ulici, nego na dark netu”, smatra Marković.

Više informacija možete pročitati OVDE.