Galetin: Zahtevi paora jesu opravdani, ali nerealno njihovo ispunjavanje sada

Poljoprivrednici traže povećanje subvencija po hektaru obradive površine na 35.000, da premija za litar mleka umesto 15 bude 20 dinara kao i minimalnu otkupnu cena mleka od 78 dinara po litru plus prihod na dodatnu vrednost (PDV). Na listi zahteva je i da se na dizel ne obračunavaju akciza i PDV, da se uvede prelevman (zaštitna taksa) na mlečne proizvode koji se uvoze iz Evropske unije i država potpisnica sporazuma CEFTA kao i da se trenutna subvencija po kravi od 30.000 dinara uveća za 10.000 dinara.

„Nerealno je tražiti 300 evra po hektaru, država nema kapacitet za to. Kada bi svi ovi zahtevi bili ispunjeni, taj agrarni budžet bi trebalo da bude najmanje duplo veći, što je nerealno”, kaže Galetin u Novom danu na TV N1.

Upitan šta je realno, kaže da je to podizanje premije za mleko, da se ide na povećanje subvencija po muznoj kravi, da se ide na povećanje podsticaja po hektaru, ali ne na 300 evra.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig”Nedeljko Savić pojašnjava da su poljoprivrednici odredili cifru od 35.000 dinara, jer postoji subvencija proizvođačima repe do 35.000 dinara do 500 hektara, dok proizvođači pšenice imaju 6.000 dinara po hektaru do 20 hektara.

„Ako je ministarstvo pokušalo da spasi proizvođače repe, neka pokuša da spasi i proizvođače pšenice, jer se nama nudi cena od 18 dinara za novi rod pšenice. Kako ja mogu da proizvodim pšenicu za 18 dinara”, pita Savić.

Dodaje da je u Srbiji nedovoljan agrarni budžet, koji, kako je pojasnio Galetin, prema zakonu o poljoprivredi treba da iznosi pet odsto od ukupnog budžeta, što je vlada uspela da dostigne, i on sad iznosi 81 milijardu.

Savić, međutim, poručuje da je u EU visina agrarnog budžeta 33 posto od ukupnog budžeta.

„Da bi poljoprivreda krenula napred treba para”, ističe.

I Galetin se slaže i pojašnjava da agrarni budžet u svojoj strukturi ima pet stavki, „najveći deo se odnosi na direktna plaćanja, pa tek kasnije dolaze mere ruralnog razvoja, nisu sva sredstva usmerena ka nabavci nove mehanizacije, subvencijama”.

Dodaje da 81 milijarda za agrarni budžet nije dovoljna.

„Epilog su ovi protesti, koji su i posledica loše agrarne politike, ali to je dugogodišnji problem, pogotovu u stočarstvu”, ukazuje i dodaje da razume rezignaciju poljoprivrednika koji protestuju, koji su na udaru i globalnih potresa na svetskom tržištu i ekstremno niske cene poljoprivrednih proizvoda.

Smatra da je „glavni problem nepoverenje, gde se država i poljoprivrednici postavljaju kao protivnici, što nije dobro”.

„Konfrontacija je došla do te mere da nema razumnog dogovora. Imamo mnogo aktera u celoj priči – sedam udruženja, sedam ili osam zahteva. Tu vlada neka blaga konfuzija, ne samo od strane organizatora protesta, nego i od strane države”, ocenjuje Galetin.

Savić: Zvao nas je Vučić na sastanak, ali uslov bio da se ne izađe na ulice
Savić, na pitanje da li je bilo poziva iz ministarstva od kako su počeli protesti, kaže da su u ponedeljak uveče u 23.00 dobili poziv na sastanak od predsednika Aleksandra Vučića, ali je uslov bio da se ne izađe na ulice.

„Sinoć je isto bio poziv na sastanak (iz bezbednosnih službi), ali je uslov bio da se ne blokira”, priča Savić i dodaje da je poziv Vučića stigao prekasno da bi mogli da se odlože protesti.

On, takođe, navodi da je svu mehanizaciju koju ima sam kupio, „nisam dobio iz subvencija, uzeo sam kredite na pet godina, i narednih pet godina ja moram da se bavim ovim poslom da bi vraćao kredite”.

Na to kako komentariše izjavu Vučića da su pre 10 godina subvencije bile 20 milijardi, a sada su 81 milijardu, on kaže da je 2010. i 2011. imamo subvenciju od 14.000 dinara po obradivom hektaru za direktna davanja, a sada ima devet. Podseća da je 81 milijarda ceo agrarni budžet, čiji su samo jedan deo subvencije.

Galetin ocenjuje da „poljoprivrednici hoće da nas podsete kako država treba da funkcioniše, koncentracija njihove pažnje treba da bude na pregovore i da se koncentrišu na realne zahteve”.

Dodaje da u ovom trenutku treba da se fokusiraju na opstanak mlečnog govedarstva i ističe da se agrarna politika vodi zakonima a ne uredbama kao što radi naša država, „to je puko šminkanje”.

„Ne može da se brzo situacija popravi, ali mogu da se donesu neke mere”, poručuje i dodaje da je trenutno posejano pšenice na 700.000 hektara, „nikad više”.

„Gde ćemo je smestiti i po kojoj ceni će je prodati naši proizvođači. Tu može da se izdvestvuje da država otkupi neku količinu pšenice. Država treba da ponudi paorima cenu veću od tržišne, trebalo bi bar na neki način da relaksira poziciju naših poljoprivrednih proizvođača”, smatra on.

Savić ističe da treba da se pokuša da se ovo reši za duži period.

„Nije izvezena dovoljna količina pšenice i sad stoji u silosima, plaćena je 38 dinara. Ti veliki izvoznici ne mogu sada da je izvezu po toj ceni, neće da gube. Novi rod će otkupiti po 18 dinara”, ukazuje Savić.

Kaže i da su se poljoprivrednici odlučili na proteste i blokade jer nisu videli ozbiljnost.

„Ostale stvari ćemo raditi u skladu sa ostalim udruženjima i ako se ne pristupi ozbiljno ovom problemu, moraćemo da radikalizujemo protest”, poručuje.

Upitan da li su složni i da li je moguće da ih vlast podeli, on kaže da jesu.

„Postoje neka udruženja koja zovemo ‘jahači apokalipse’ koja služe da mlate narod i poljoprivrednike, da ih slude, i uključe se samo kad je ovako nešto. Među nama u sedam udruženja nema onih koji bi prekršili naš dogovor”, smatra Savić.

Ističe da će braniti svoje zahteve.

„Imamo dovoljno vremena, do žetve ima više od mesec dana, namerno smo tempirali ovo vreme”, poručuje.

„Ovo što mi tražimo je politička odluka, svi znamo ko je najvažnija politička figura i ko može da donese takvu odluku”, zaključuje, aludirajući na Vučića.