Kratak pregled protesta tokom SNS vlasti: Zbog čega se sve izlazilo na ulice?

Nekoliko velikih talasa protesta zahvatilo je Srbiju u prethodnih desetak godina. Motivi su bili različiti, a građani isprovocirani tragedijama, ponižavanjem društva, negovanjem nasilja, urušavanjem demokratije i stavljanjem interesa partije ispred javnog. Svaki bunt počinjao je snažno i intenzivno, a završavao se u tišini,  osipanjem i svađama.

Zbog rušenja u Savamali

Nelegalno rušenje u Savamali, tokom izborne noći 2016. godine, izazvalo je bes građana koji se pretvorio u seriju protesta, čiji simbol je postala žuta patka sa fantomkom. Građani su mesecima na ulicama zahtevali ostavke gradskih čelnika i odgovore na pitanja – ko je bagerima uklonio deo grada kako bi oslobodio prostor za početak izgradnje projketa „Beograd na vodi“?

Iako je tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić saopštio da su rušenje organizovali „kompletni idioti“ i da je za njega odgovorna gradska vlast, javnost nikada nije dobila njihova imena.

Jedan od najmasovnijih protesta, okupio je, prema nekim procenama, oko 25 hiljada ljudi, ali uprkos pritisku građana, vlast nije popustila, te nijedan zahtev protesta nije ispunjen.

„Protest protiv diktature“

Protesti „Protiv diktature“ počinju spontano, nakon što Aleksandar Vučić pobeđuje u prvom krugu predsedničkih izbora 2017. godine.

Građani su protestovali zbog neregularnosti u toku izbornog procesa, apsolutne dominacije u medijima koju je imao Aleksandar Vučić kao predsednički kandidat i urušavanja institucija i demokratije u Srbiji.

Seriju protesta pokrenuli su studenti koji su se preko društvenih mreža spontano dogovorili o izlasku na ulice.

Na najmasovnijem skupu bilo je nekoliko desetina hiljada ljudi, a studentima su se priključili članovi policijskog i vojnog sindikata. Tražili su tada nezadovoljni građani smenu članova REM-a, rukovodstva RTS-a i ostavke članova Republičke izborne komisije uz reviziju biračkog spiska.

Nijedan od zahteva nije ispunjen, a podele među organizatorima dovele su i do brzog gašenja protesta.

Protest „1 od 5 miliona“

Najdugotrajniji protesti u Srbiji bili su oni pod sloganom „1 od 5 miliona“ i trajali su skoro dve godine.

Svake nedelje građani i predstavnici različitih organizacija izlazili su na ulice kako bi se, kako su govorili, borili protiv korupcije i političkog nasilja. Kritikovali su medijsku kontrolu koju je, kako su tvrdili, režim SNS-a uspostavio i činjenicu da institucije ćute na veliki broj afera koje su otkrivene, a u kojima su učestvovali kadrovi naprednjaka.

Proteste je pokrenulo nasilje koje je doživeo opozicioni političar Borko Stefanović, kom je razbijena glava pirlikom posete Kruševcu. Tada po parolom „Stop krvavim košuljama“, građani su izašli na ulice više gradova Srbije, a slogan protesta menjanju nakon izjave predsednika Vučića da neće ispuniti nijedan od njihovih zahetva, čak i da ih je pet miliona.

Ograđivali su se od učešća političkih partija na protestima, ali su zanačajno uticali na odluku opozicije da bojkotuje izbore 2020. godine, jer je to bio jedna od glavnih zahteva protesta.

Najmasovniji protest „Svi kao jedan“ okupio je između sedam hiljada, prema procenama policije i 35 hiljada ljudi, prema procenama organizatora.

Nijedan od zahteva koji su se uglavnom odnosili na fer i poštene izbore i slobodu medija, nije ispunjen. Protesti su se iz nedelje u nedelju osipali, dok ih izbijanje pandemije korona virusa nije u potpunosti okončalo.

Zbog odluka u vezi sa epidemijom koronavirusa

Upravo pandemija donela je Srbiji nove proteste, u julu 2020. godine. Za razliku od svih prethodnih, bil su sa više nasilja jer je odgovor vlasti i policije na spontano okupljanje građana bio brutalan. Počeli su nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da postoji mogućnost ponovnog uvođenja policijskog časa zbog borbe protiv širenja koronavirusa.

Protesti su trajali nekoliko večeri i noći, a obeležili su ih brojni sukobi demonstranata sa policijom. Neki od učesnika su prebijeni.

Najmasovnije okupljanje bilo je u Beogradu, gde se skupilo nekoliko hiljada ljudi, a protesti su se proširili i na ostale gradove Srbije.

Okidač za proteste bio je nakupljeni bes građana zbog načina na koji su se odluke donosile tokom pandemije koronavirusa i lažiranja podataka o broju preminulih i zaraženih kako bi se omogućilo održavanje vanrednih izbora u junu 2020. godine.

Ekološki protesti – protiv Rio Tinta

Serija protesta koje su organizovali ekološki aktivsti širom Srbije zbog pitanja zaštite životne sredine dobila je svoju kulminaciju 2021. godine u borbi protiv kompanije Rio Tinto i iskopavanja litijuma u lozničkom kraju.

Zahtevi ekoloških aktivista odnosili su se na zabranu iskopavanja litijuma i bora, kao i povlačenje dozvola koje su date kompaniji Rio Tinto da vrši istraživanja.

Projekat „Jadar“ vlast je zaustavila nakon najmasovnijeg skupa koji je održan u Beogradu, kada je nekoliko hiljada građana blokiralo most Gazelu.

Protesti su održani i u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Preljini, ali i u mnogim drugim gradovima Srbije, a glavno obeležje postalo je blokiranje puteva širom zemlje.

Protest desničara zbog evropskog plana za Kosovo

Protest desničara protiv prihvatanja evropskog plana u pregovorima Beograda i Prištine dogodio se u martu ove godine.

Protest je okupio nekoliko hiljada ljudi ispred Hrama Svetog Save, odakle je poručeno da je režim Aleksandra Vučića spreman da prizna nezavisnost Kosova.

Oni su ga optužili za saradnju sa Zapadom i izdaju nacionalnih interesa Srbije. Protest su organizovale opozicione stranke sa desnice, koje sebe nazivaju državotvornom opozicijom.