Istraživanje: Građani nedovoljno uključeni u odluke o trošenju novca na lokalu

Ovaj indeks razvrstava opštine i gradove u šest klastera. Nijedna od 44 lokalne samouprave u Srbiji, obuhvaćene istraživanjem, nije u rangu najvišeg klastera, tzv. „pune participacije“, a prosečna ocena, odnosno prosečan nivo indeksa participativnosti u srpskim opštinama iznosi samo 26,4 odsto što je u rangu „osnovne participacije“, rečeno je posle konferencije za novinare na kojoj su saopšteni rezultati istraživanja.

Prema rezultatima LIPA istraživanja, samo jedna lokalna samouprava ima „visok“ nivo participacije (iznad 60 odsto) – i to je grad Užice.

LIPA rezultat od 30 odsto do 45 odsto (umereni nivo participacije) ima 14 lokalnih samouprava, među kojima su najbolje Veliko Gradište i Sombor.

Prosečan indeks od 26,4 odsto, što je u rangu „osnovne participacije“ ima skoro polovina jedinica lokalne samouprave (njih 20), a manje od 15 odsto (nizak nivo participacije) ima devet opština.

„Iako je prosečna ocena za gradove i opštine niska (26,4 odsto od maksimalnog skora), na lokalnom nivou i sada prepoznajemo mnoge dobre prakse na koje bi mogli da se ugledaju i republički organi. To se naročito odnosi na konsultacije o budžetu, koje, uz brojne manjkavosti, postoje u većini opština. S druge strane, građani Srbije još uvek nemaju mogućnost da na sličan način utiču na budžet i kapitalne projekte države. Opštine bi svoje budžetske konsultacije naročito mogle da unaprede ukoliko bi sa njima počele već sada, a ne tek na jesen. Za smislenu participaciju je najvažnija izgradnja poverenja. Jedan od prvih koraka da se to ostvari bi bio da svuda postoji i funkcioniše mehanizam za prijavu i rešavanje problema. Čak i u toj oblasti, trenutno je ocena relativno niska – 28,4 odsto“, naveo je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Aleksander Grunauer, vođa projekta u ime organizacije HELVETAS Swiss Intercooperation istakao je da su nNiska participacija i nezadovoljavajući prosek posledica neprimenjivanja oruđa i mehanizama za participaciju ali i nepoverenja građana i slabog odziva u situacijama kada se ti mehanizmi primenjuju.

„Međutim, moramo uzeti u obzir da postoje velike varijacije. U pojedinim oblastima ocene variraju od samo 10% do čak 84%, što znači da evidentno postoji velika volja i veliki prostor za dalji rad i za unapređenje“, naveo je on.

Zajednički zaključak je, kako se ističe, da prostora za unapređenje u oblasti uključivanja građana ima u gotovo svim oblastima za manji ili veći broj jedinica lokalne samouprave.

„Opštinama se preporučuje da uvedu ili učine funkcionalnim mehanizme za prijavu problema i javno izveštavaju o rešavanju problema, da razdvoje javne rasprave o kapitalnim investicijama od anketiranja i izjašnjavanja o manjim projektima, da unapede uključenje građana preko mesnih zajednica i da ulože dodatne napore za povećanje broja građana koji učestvuju u javnim raspravama o budžetu. Ideja inicijatora i organizatora LIPA je da on vremenom postane i mehanizam za podsticanje, a ne samo merenje napretka“, navodi se u saopštenju.