Svetski dan okeana: Manje od 5% okeanskog dna je istraženo, što ih čini najvećom riznicom tajni

Svetski dan okeana obeležava se 8. juna svake godine širom sveta. Okeani čine preko 70% planete i neophodni su za održavanje života na planeti. Njihova degradacija bi mogla da destabilizuje raspoloživost prirodnim resursima na Zemlji.

Prema Ujedinjenim nacijama, čak 80% zagađenja okeana potiče od ljudskih aktivnosti na kopnu. Plastični otpad je postao posebno veliki problem, ubijajući milione morskih ptica i desetine hiljada morskih sisavaca svake godine.

Nažalost, ovo zagađenje se završava i na našim tanjirima, jer ribe gutaju plastične čestice koje zagađuju njihovo stanište.

Toj zagađenosti svedoči izumiranje morskog sveta. Naime, od decembra se na istočnoj obali SAD-a misteriozno nasukalo 15 kitova s time da se nedavno na obalama američke savezne države Njujork nasukao grbavi kit od 7,6 metara.

Neki za nasukavanje kitova krive postavljanje vetroelektrana duž obale, ali lokalne vlasti navode kako za tako nešto nema dokaza.

„Za sada ne vidimo šta bi moglo da škodi kitovima“, rekla je Sindi Zif, direktorka organizacije Clean Ocean Action.

Pozitivni primeri dolaze iz svih krajeva sveta, gde pojedinci, organizacije i vlade preduzimaju korake ka zaštiti i obnovi okeana. Nedavno, penzionisani američki mornarički oficir, Viktor Veskov, postao je heroj okeana tokom najdubljeg zarona podmornice u istoriji.

Tajne okeana

Nešto manje od 5% okeanskog dna je istraženo, što okeane čini najvećom riznicom tajni na planeti. Počevši od mnogih životinjskih vrsta koje žive u velikim dubinama, tu su vampirska lignja koja živi u zoni minimalnog kiseonika, divovska lignja koja može narasti i do 20 metara, ili anglerfishje riba, sa velikim čeljustima koje imaju stotine oštrih zuba, a na glavi ima svetiljku.

Najduži planinski lanac na svetu se nalazi pod vodom, naziva se srednjookeanski greben i prostire se na dužini od 80 hiljada kilometara. Do 1973. godine niko nije izučavao ovaj greben, a tad je podmornica „Arhimed“ obavila prvo istraživanje lanca.

Okeansko dno je nepredvidivo, puno različitih reljefnih oblika kao i termalnih izvora iz kojih izbija vrela voda. Puno je i podvodnih vulkana i prema istraživanjima 90% vulkanskih aktivnosti se obavlja pod vodom.

Marijanski rov je najdublje mesto u okeanu kao i najdublje mesto u zemljinoj kori, njegova najveća izmerena dubina je 11 km.

Zanimljivo je da se do 2000. godine smatralo da postoji 4 okeana, ali od te godine zvaničan pristup je da postoji 5 svetskih okeana i to: Tihi (Pacifik), Atlantski, Indijski, Južni i Severni ledeni okean.

Zašto su okeani toliko bitni za nas?

Osim što nam pružaju hranu, zdrav okean je ključan za naše disanje, jer proizvodi veliki deo kiseonika koji udišemo. Okean je takođe presudan za regulisanje klime na Zemlji i predstavlja neverovatan izvor potencijalnih „lekova“.