Stručnjak za maloletničko krivično pravo: Ne može 1.000 policajaca zameniti 1.000 socijalnih radnika

Kako navodi u autorskom tekstu za Danas, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, trebalo bi da podrži predloge struke i da institucije oslobodi monopola stranačke vlasti.

Đurić navodi da slučajevi u OŠ „Vladislav Ribnikar” i u selima Dubona i Malo Orašje nisu bili izloženi javnoj diskusiji i oceni struke.

„Niko upućen ne spori mere za prevenciju i smanjenje nasilja koje obuhvataju psihološke intervencije, akciju vraćanja nelegalnog oružja, redefinisanje pravila za njegovo posedovanje i znatno profesionalnije izveštavanje medija. Određen značaj u ovom trenutku ima i povećanje broja policajaca ispred škola. Međutim, ova borba se ne iscrpljuje samo restriktivnim i tehničkim merama, čak ni sa psihopedagoškom pomoći ugroženoj deci”, objašnjava.

Kako navodi u tekstu na portalu Danas, nove sistemske mere za suzbijanje maloletničke delinkvencije i različitih oblika vršnjačkog nasilja, moraju biti osmišljene, stručne, preventivne i multisektorske.

„Njih treba povezati sa 10 mera koje je Vlada već usvojila, kao što je: ‘organizovati posebne službe i mobilne timova za vršnjačko nasilje u okviru centara za socijalni rad koji bi odmah reagovali’. U sektoru socijalne zaštite na 700.000 korisnika imaju samo 2.600 stručnih radnika. Nedostaje oko hiljadu i njih ne može nadomestiti hiljadu policajaca. O tome da li ustanove za smeštaj korisnika zadovoljavaju osnovne profesionalne zahteve i o drugim stručnim pitanjima treba da se izjasni Republički zavod za socijalni rad uz referentne univerzitetske ustanove i nevladine organizacije”, piše Đurić.

U oblasti pravosuđa, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM), koji je donet 2005. deset godina nije usklađen sa novim Zakonikom o krivičnom postupku, ocenjuje.

Ističe da država, iako je u obavezi, nikad nije formirala ustanovu za lečenje i osposobljavanje maloletnika, te da postojeće psihijatrijske ustanove nisu prilagođene maloletnicima i ovoj problematici.

Dodaje da pooštravanje kazni, ni snižavanje starosne granice za krivičnu odgovornost, nisu dovoljni za rešenje problema kriminaliteta dece i maloletnika.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najviše krivičnih prijava prema maloletnicima je podneto 2012 – 3.913, nakon čega je usledio pad do 2016, da bi u 2021. taj broj bio 2.513, što je 12 odsto više u odnosu na 2020. Prema podacima RJT taj broj je u 2022. porastao za oko pet odsto.

„Oni koji imaju najveći uticaj na ovu problematiku za novonastalu situaciju okrivljuju medije i one koji o ovome imaju drugačije mišljenje.Ne pominju kršenje zakona i kodeksa od strane najviših funkcionera i druge duboke korene ovih pojava. Na početku ove kampanje policija je tražila od škola spiskove nestašne dece, a u Novom Sadu je u jednom trenutku bilo u pritvoru 18 maloletnika”, ističe.

Zaključuje da nedostaju uslovi za realizaciju mere pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi, jer se do sada nije uspelo u pokušajima da se ovakve ustanove formiraju.