Železara u Smederevu: Tri sela protiv Kine

„Crvena prašina prekriva sve. Prilaz garaži, kante za smeće, oluke i mali tobogan desetogodišnje Marte“, počinje reportaža nedeljnog izdanja lista Velt iz sela Radinac nadomak Smedereva. Tekst, kako prenosi Dojče vele (DW), nosi naslov: „Tri sela protiv Kine“.

Nad ovim selom se uzdižu dimnjaci železare koji izbacuju crvenu prašinu. „Neću da moja porodica živi u ovoj prljavštini“, kaže Zoran Stojanović, kojem pripada kuća. „Svakog dana vazduhom lete crvena i crna prašina. Ne možemo da dišemo, imamo problema sa alergijama, nosnicama i grlom.“

Velt podseća da je „gubitašku“ železaru pre sedam godina kupila kineska grupa HBIS, jedan od najvećih proizvođača čelika na svetu.

„Bila je to važna investicija, čak je i kineski predsednik Di Đinping posetio pogon“, piše Velt. „Hiljade građana, među njima mnogi radnici železare, aplaudirali su i slavili Sija.“

Kako se navodi, olakšanje je bilo veliko jer je obećano očuvanje pet hiljada radnih mesta i širenje proizvodnje. To je došlo nakon loših godina za železaru.

„Zapadni proizvođači čelika su posle akvizicije HBIS-a upozoravali na jeftini damping-čelik iz Srbije. Sada proširena proizvodnja brine i meštane oko pogona“, piše konzervativni nemački list.

„Prašine je bilo oduvek, ali u poslednjih pet godina je katastrofa“, priča im dalje Stojanović, koji u Radincu živi od 1987. godine. Kaže, nije protiv fabrike nego protiv prašine. Slično je u još dva susedna sela.

Reporter priča i sa Nikolom Krstićem, aktivistom iz Pokreta „Tvrđava“. Krstić kaže da su dali crvenu prašinu na analizu jer železara sama krije podatke. Tvrdi da prašina sadrži teške metale poput olova i kadmijuma, koji se talože u organizmu i tlu.

Krstić priča da su krivične prijave protiv železare otišle u prazno, i da aktivisti planiraju da idu pred Evropski sud za ljudska prava. HBIS nije odgovarao na upite lista Velt.

List navodi da je železara najvažniji poslodavac od kojeg zavisi 25.000 radnih mesta u regionu, te da je najprofitabilniji izvoznik u zemlji. „Ne iznenađuje onda što ima pretnji protiv Krstića, koji je motor protesta. Dobijao je pretnje smrću i povremeno desetine neprijateljskih poziva dnevno“, piše list.

Aktivisti smatraju da je krivica na vlastima u Beogradu. Kinezi, kaže Krstić, u svojoj zemlji moraju da proizvode vodeći računa o ekologiji. „Ovde rade šta im je volja jer srpska država to dopušta“, priča on.

Velt piše: „Zbilja je Vlada neke kineske investicije svrstala u projekte od nacionalnog značaja. Tu ekološki standardi i drugi propisi važe samo donekle.“

U tekstu se navodi da otpor meštana postoji i u rudarskom gradu Boru. „Onde je kineski vlasnik rudnika bakra i topionice snažno povećao proizvodnju. Sledile su ekološke posledice: u vodu dospevaju olovo, arsen i bakar. Srpsko Ministarstvo zdravlja upozorava da je smrtnost viša nego drugde, te da su verovatnije deformacije kod novorođenčadi i tumori.“

Kako navodi Velt, neki politikolozi u Srbiji kažu da su investitori iz Kine „zaslužni“ što se u Srbiji formiraju ekološki pokreti.

Aktivista Nikola Kristć kaže novinaru da se nada da će ekološki pokreti jednom biti jaka opozicija. „Radi se o životnoj sredini, ali i o tome da smo zajedno jači“, dodaje on.