Srbi južno od Ibra na protestu u Gračanici

Okupljeni su poručili da hoće „pravdu i slobodu za sve utamničene Srbe bez razlike”.

Na skupu je zahtevano da uhapšeni Srbi budu oslobođeni, a da albanski gradonačelnici severnih opština podnesu ostavke i da se iz tog područja povuku specijalne snage Kosovkse policije, piše N1.

Srpski političar iz Štrpca Dalibor Jevtić poručio je da „teror režima u Prištini postaje sve veći”.

„Od trenutka kada je (premijer Aljbin) Kurti stupio na vlast mirnim protetima pozivamo međunarodnu zajednicu da nas čuje”, poručio je Jevtić.

On je pročitao „vidovdansku deklaraciju srpskog naroda”, u kojoj se upozorava da Srbi trpe nasilje koje se ne može nazvati drugačije nego „fašističko“ i u kojoj se poziva međunarodna zajednica da preduzme korake kako bi se smirile tenzije.

U drugoj tački zahteva se da se „jasno kaže hoćemo li imati” Zajednicu srpskih opština.

„U suprotnom, znamo šta nam je činiti”, poručio je Jevtić.

U deklaraciji se navodi da će Srbi „svoju pravednu borbu za ostanak i opstanak nastaviti mudro i odgovorno”.

„U toj borbi računamo na podršku naše jedine države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, koji nam je oduvek bio najveća podrška”, pročitao je Dalibor Jevtić.

Poručeno je i da kosovski Srbi žele da žive u miru sa komšijama Albancima i da zahtevaju svoja prava ne misleći nikome zlo.

Kako je ranije najavljeno, danas su održana dva skupa istovremeno – u severnoj Mitrovici i Gračanici.

Tekst deklaracije:

1. Više od dve decenije, a posebno u proteklih nekoliko meseci, mi Srbi sa Kosova i Metohije od Štrpca do Leposavića, suočeni smo sa nezapamćenim nasiljem koje, kako zbog motiva, tako i zbog načina kojim se sprovodi, ne možemo nazvati drugačije nego fašističkim. Od početka godine šestoro naših sunarodnika, među kojima i dvoje dece, ranjeno je u naletu etničke mržnje iz vatrenog oružja. Milun, Dušan, Nemanja, Dalibor, Uroš, Nenad stradaju po prištinskim kazamatima, bez krivice, samo zato što ne pristaju da srpsko ime na Kosovu i Metohiji nestane tiho i bez otpora. Srpska zemlja, pradedovska, konfiskuje se kako bi naši tamničari na njoj gradili svoje baze. Naše svetinje se skrnave kako bi se zatro svaki trag našeg postojanja na ovim prostorima. Naše opštine i gradove okupiraju sila i duge cevi, oni koji ni po dogovorima postignutim uz međunarodno posredovanje i garancije, ovde nemaju šta da traže. Pozivamo međunarodnu zajednicu da preduzme odlučujuće korake u cilju smirivanja tenzija, jer ovaj zulum više trpeti ne možemo!

2. Naš stradalni narod veru u bolje sutra, utkao je u Zajednicu srpskih opština koju nam je garandovala i međunarodna zajednica. Deset godina čekamo na svoje pravo na život dostojan čoveka u 21. veku, na naš ostanak i opstanak na ovim prostorima. Kucnuo je čas da se istina istera na videlo i da se o ovom Vidovdanu jasno kaže – hoćemo li imati ZSO. U suprotnom, znamo šta nam je činiti.

3. Shvatajući da ono što se dogodi ovde, u državnoj i duhovnoj kolevci našega naroda, neminovno ima posledice po sve građane Srbije i po čitavo Srpstvo, obavezujemo se da ćemo svoju pravednu borbu za ostanak i opstanak na Kosovu i Metohiji nastaviti mudro i odgovorno, uvek ostavljajući razuman prostor za dijalog i kompromis. U toj legitimnoj borbi računamo na pomoć i podršku naše jedine države Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića, koji nam je oduvek i bio najveća podrška.

4. Srpski narod, posle dva svetska rata, u kojima je, boreći se na strani dobra a protiv svetskog zla, podneo neizrecive žrtve i došao na ivicu opstanka i nakon što je u novije vreme proganjan sa svojih ognjišta i bombardovan mimo svakog prava i zakona, nepokolebljivo je opredeljen za mir. Nažalost, svedoci smo da mir ugrožava onaj kojem je svakoga dana pred očima prolivena srpska krv. Zato poručujemo s ovoga mesta čitavom svezu da želimo da živimo u miru sa svojim komšijama Albancima i da gradimo zajedničku budućnost na humanim i demokratskim temeljima, jer se nikada na tuđoj nesreći ničija budućnost nije gradila. Živeći ovde i ne misleći nikome zlo, zahtevamo pravo na život i budućnost, i nećemo pristati da nam iko to pravo uskrati. Srbi nikada i ni po koju cenu neće napustiti ono što je po ljudskom i božjem pravu naša zemlja. Spremni smo da podnesemo i najveće žrtve, kakve može podneti samo neko ko se bori za goli opstanak.

5. Uoči Vidovdana, kada se sve vidi, i kada svaka data reč postaje zavet, mi Srbi i Srpkinje sa severa Kosova i Metohije poručujemo da ćemo, ukoliko se zulum nad našim narodom nastavi, biti prinuđeni da odgovorimo svima onima koji nam žele zlo, koji sanjaju rat umesto mira, i bićemo ujedinjeni u svojoj pravednoj borbi za ostanak i opstanak na ovim prostorima i odbrani naših domova i porodica.“