Ima li para u budžetu za veće plate i penzije – uz „anemičan“ ekonomski rast

„Sa MMF je dogovoreno da budžetski deficit bude oko tri odsto BDP, ali imajući u vidu da smo imali nešto bolju uplatu u budžet jer je sada nešto viša inflacija nego što je ona po kojoj je pravljen budžet prethodne godine, i odjednom, fiskalni deficit je niži nego što je planirano i to je ostavilo mogućnost da Srbija poveća rashode, a da ostane u projektovanom deficitu. Imajući u vidu da će novi rashodi iznositi oko jedan odsto BDP, i da nema ovih mera, mi bi ovu godinu završili sa deficitom od dva odsto BDP“, ukazuje Gajić u Danu uživo na TV N1.

Ističe da je to jako bitno, „jer se naš javni dug nalazi na gornjoj granici zaduženosti, ali ukoliko budemo imali lošije buduće godine to bi moglo da dovede do eksplozije javnog duga“.

„No, mnogo veći problem je što se zadužujemo po jako visokim kamatnim stopama od 6,5, 7, 7,5 odsto, što je znatno više nego pre korone kada je ta stopa iznosila oko dva odsto“, dodaje.

Navodi i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio i jednokratna davanja – pomoć za decu mlađu od 16 godina i pomoć određenim sektorima poljoprivrede.

Međutim, kaže, za povećanje penzija i dela plata zaposlenih u javnom sektoru to je nešto što će nas dočekati i sledeće godine.

Naglašava i da Srbija trenutno ima niske stope rasta, dve godine zaredom „anemičnih dva odsto“, što je skoro duplo manje nego pre korone, te „ne možemo da kažemo da je situacija sjajna i super“.

„Zato bi rekao da nije pametno raditi ovakve stvari, pogotovu ovako rano“, upozorava, pojašnjavajući da su te mere objavljene više od šest meseci nego što treba da stupe na snagu.

„To sve pokazuje da se ekonomska fiskalna politika vodi od danas do sutra, samo tri nedelja pošto je napisana, menja se, i to šest i više meseci unapred je najavljeno povećanje plata i penzija. To je zato što se koalicija na vlasti ne oseća više tako sigurnom, pogotovu imajući u vidu proteste Srbija protiv nasilja“, smatra Gajić.

Komentarišući da su javna preduzeća u prošloj godini zabeležila dug od 640 miliona evra, on kaže da „gro toga odlazi na EPS, ali ako bi EPS izvukli iz te jednačine, i sa svim subvencijama koja dobijaju neka javna preduzeća kao što je 300 miliona za Srbijagas i EPS, nekoliko stotina miliona evra za železnicu, opet imamo gubitak od 50 miliona evra“.

Ocenjuje i da ta preduzeća imaju jako loš način poslovanja – partijski upravljački kadar kadar, previše zaposlenih u administraciji, a premalo na izvršilačkim funkcijama, previsoke plate, preveliki broj zaposlenih generalno. Dodaje da zato ta predeuzeća ne mogu da inkasiraju neki profit.

A upitan da li će se inflacija smiriti u narednom periodu, on je kazao da je to jako teško predvideti, jer to ne zavisi samo od ekonomskih parametara, već i političkih odluka, poput ovih novih mera, koje će usloviti emitovanje novog novca koji će ući u sistem, „ne znamo kako će izgledati rebalans budžeta niti kako će se kretati cene energenata“.