Rusija i Ukrajina: Krimski most zatvoren, dvoje ljudi poginulo, Rusi optužuju Ukrajince za napad

Dvoje ljudi je poginulo, a 14-godišnjakinja ranjena u eksploziji na mostu koji povezuje Rusiju sa južnim ukrajinskim poluostrvom Krim koji je Moskva anektirala 2014. godine, prenose ruski izvori.

Most je zatvoren, a obustavljen je i trajektni saobraćaj.

Moskva je optužila ukrajinske specijalne službe Ukrajine za napad bespilotnim letelicama na most.

„U noći između 16. i 17. jula, usled terorističkog akta koji su počinile specijalne službe Ukrajine, oštećena je jedna od deonica Krimskog mosta“, saopšteno je iz Rusije.

Ruski izvori navode da je u napadu poginuo bračni par koji je bio u automobilu na mostu, a njihova 14-godišnja ćerka je teško ranjena.

Služba bezbednosti Ukrajine objavila je na zvaničnim nalozima na društvenim mrežama pesmu čiji stih glasi: „Most je opet zaspao“.

Most je otvoren 2018. godine i omogućava drumsko i železničko putovanje između Rusije i Krima, koji je pod ruskom upravom od 2014. godine.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Saobraćaj na Krimskom mostu je obustavljen. Molim stanovnike i posetioce poluostrva da iz bezbednosnih razloga izaberu alternativni kopneni put kroz nove regione“, napisao je na kanalu Telegram Sergej Aksjonov, šef ruske administracije na Krimu.

Rusija novim regionima naziva ukrajinske teritorije koje je pripojila prošle godine – Herson, Zaporožje, Lugansk i Donjeck.

Rusko Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da eksplozija nije oštetila oslonce mosta i da je pogođena samo površina puta.

U oktobru prošle godine delimično je zatvoren usled velike eksplozije, a od februara ove godine je potpuno u funkciji.

Ni danas nije poznato šta je bio tačan uzrok eksplozije prošlog oktobra.

Na tada objavljenim snimcima vidi se velika eksplozija dok je na mostu bio veliki broj vozila.

U mesecima pre incidenta, ukrajinski zvaničnici su više puta najavljivali da će gađati most.

Međutim, Kijev nije preuzeo odgovvornost za tu eksploziju.

Aleksej Danilov, šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, objavio je tada snimak mosta koji gori, a muzička podloga je bilo pevanje holivudske zvezde Merilin Monro i čuveno: „Srećan rođendan, gospodine predsedniče“.

Eksplozija je usledila dan posle 70. rođendana ruskog predsednika Vladimira Putina.

Dan 509.

• Zatvoren Krimski most, Moskva optužuje Kijev za napad dronovima – dvoje mrtvih, ranjena 14-godišnjakinja
• Vagnerovci stigli u Belorusiju, potvrdio ministar odbrane te zemlje, dan pošto je njihov vođa odbio Putinovu ponudu da se borci priključe ruskoj vojsci
• Glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga Valerij Zalužni rekao je za Vašington post da se u napadima na rusku teritoriju koristi isključivo oružje domaće proizvodnje
• Studija Meduze, nezavisnog medija u Rusiji, navodi da je u Ukrajini od početka rata poginulo 47.000 ruskih državljana
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN

Amerika tvrdi da Vagnerove snage ne učestvuju u značajnijem obimu u operacijama

Plaćenička grupa Vagner više ne „učestvuje u značajnijem kapacitetu u podršci borbenim operacijama u Ukrajini“, rekao je portparol Pentagona.

Ova izjava dolazi nedeljama posle 24-časovne pobune ove grupe u Rusiji, velikog izazova autoritetu predsednika Vladimira Putina.

Veruje se da je Vagner pomogao Rusiji da pripoji Krim 2014. i da je vodio neke od njenih najkrvavijih nedavnih bitaka, poput osvajanja istočnog ukrajinskog grada Bahmuta.

Prema sporazumu kojim je okončana junska pobuna, Vagnerovim borcima je rečeno da mogu da se pridruže redovnoj ruskoj vojsci ili da odu u Belorusiju sa njihovim šefom Jevgenijem Prigožinom.

Ranije ove nedelje, Kremlj je saopštio da se Putin sastao sa Prigožinom u Moskvi samo nekoliko dana nakon pobune.

Govoreći za ruski dnevnik Komersant u četvrtak, ruski predsednik je izjavio da su borci ove paravojne formacije mogli da odaberu da „nastave službu“ za rusku regularnu vojsku.

„Njih bi predvodila osoba koja je sve vreme bila njihov pravi komandant“, nastavio je, očigledno misleći na sebe.

On je takođe naglasio da ne postoji pravni okvir za privatne vojne organizacije, dodavši zapravo da „Vagner ne postoji“.

Ranije tokom dana, američki predsednik Džo Bajden rekao je na konferenciji za novinare u Finskoj da Prigožin treba da se pripazi trovanja nakon pobune.

„Samo Bog zna šta će da uradi. Nismo sigurni ni gde je, ni u kakvim je odnosima (sa Putinom).

„Da sam na njegovom mestu, pazio bih šta jedem. Držao bih oko na meniju“, rekao je Bajden.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]