Toplotni talas ’Kerber’: Požar na grčkom ostrvu Rodos ne jenjava, vatrena stihija na Krfu pod kontrolom

Više od 30.000 ljudi evakuisano je širom Grčke, dok šumski požari besne njenim ostrvima.

Vatrena stihija ne prestaje na Rodosu uprkos naporima vatrogasaca, ali je na Krfu od skoro pod kontrolom.

„Vatrogasci imaju problem da se izbore protiv požara zato što su jaki“, naveo je Janis Artopojos, portparol grčke vatrogasne službe.

Situacija je bolja oko 1.000 kilometara dalje, na Krfu, gde bi poslednji plamen trebalo da bude ugašen uskoro, naveo je Teofanis Skembris, zamenik gradonačelnika ovog ostrva.

„Iako gori na još tri mesta, požari su pod kontrolom.

„Svako ko želi da dođe na Krf, to može i da uradi“, naveo je Skembris.

Na ovom ostrvu svake godine boravi mnogo turista iz Srbije i sa Balkana.

Takođe, svi državljani Srbije koji trenutno letuju na ostrvu Rodos su na bezbednom, saopštilo je Ministarstvo turizma i omladine.

Grčko Ministarstvo za klimatske promene i civilnu zaštitu navelo je da je izvršena „najveća evakuacija u istoriji Grčke zbog šumskih požara“, a zvaničnici kažu da za sada nema povređenih.

Nadležni na Krfu kažu da su četiri požara izbila istovremeno, dodajući da to ne može da bude slučajnost.

„Moramo da sačekamo istragu, ali prva nezvanična pretpostavka vatrogasne službe je da je u pitanju ljudski faktor – požari ne mogu istovremeno da buknu na četiri različita mesta.“

Hariton Kucuris, iz regionalnog odeljenja za turizam i građevinarstvo, za požare krivi „grupu ljudi“, dodajući da je bilo sumnji da će tokom vikenda oni biti podmetnuti.

Prema njegovim rečima, načelnik vatrogasne službe upozorio je zvaničnike da će neko ko je zapalio dva požara prošle nedelje podmetnuti još jedan.

„Bio je u pravu“, dodao je Kucuris.

Požari su prijavljeni i na grčkom ostrvu Evija, severoistočno od Atine, gde je pre dve godine vatra progutala hiljade šuma, maslinjaka, kuća.

U fotografijama: Vatrogasci se bore protiv šumskih požara i spasavaju zečeve

‘Teški dani pred nama’

Kirijakos Micotakis, premijer Grčke, naveo je da „nas čeka tri teška dana“ pre najavljenog zahlađenja na Rodosu.

„Ali trebalo bi da budemo na stalnom oprezu i narednih nedelja.

„Posle drugog dana požara na Rodosu činilo se da gubi snagu, ali je plamen ubrzo progutao ogroman prostor uprkos tome što je na terenu bilo 15 aviona i 10 vatrogasnih kola“, naveo je on u parlamentu.

Toplotni talas ne posustaje na jugu Evrope, ali meteorolozi najavljuju promenu vremena.

Temperatura u Grčkoj će ovih dana biti oko 40 stepeni Celzijusa.

Vetrovi koji su raspirivali požare počeće da jenjavaju od utorka.

Krajem nedelje će se smanjiti vazdušna struja, te će se temperatura spustiti bliže klimatskom proseku za ovaj deo sveta.

Ali Micotakis je naveo da bitka nije jednaka.

„Nastaviće da bude tako sve dok su uslovi ovako teški.

„U ratu smo protiv vatre i obnovićemo sve što je izgubljeno“, izjavio je.

Istakao je da će Rodos ostati jedno od najpopularnijih turističkih odredišta, te da je samo oko 10 odsto posetilaca na ostrvu pogođeno požarima.

Slično je izjavila i Olga Kefalođani, ministarka turizma, rekavši da turisti ne bi trebalo da otkazuju planirana putovanja na Rodos.

Ali izjave tamošnjih zvaničnika ne potkrepljuju ove navode.

Zamenik gradonačelnika ostrva je naveo da požari i dalje nisu pod kontrolom.

Snimci posledica velikog požara na Rodosu:

Požar na Rodosu

Dok se vatrogasci i dobrovoljci bore protiv požara na ostrvu Rodos, traje i evakuacija meštana i turista, koji su prinuđeni da spavaju u improvizovanim smeštajima u sportskim dvoranama ili na aerodromu.

Konstantinos Taraslijas, zamenik gradonačelnika ostrva, rekao je lokalnim medijima da su sve službe stavljene na raspolaganje meštanima i turistima.

Vatrogasci i dalje pristižu, a dobrovoljci i lokalni stanovnici daju sve od sebe da pomognu hiljadama turista.

Taraslisas je rekao da je neko čak organizovao muziku i klovnovsku predstavu kako bi zabavio decu koja su zarobljena sa porodicama na ostrvu.

„Činimo sve što možemo da pomognemo ljudima, da održimo ono što je srž naših života – naš turizam“, kaže on.

Pojedini turisti rekli su za BBC da su bili „skamenjeni“ prizorima požara i pepelom koji je prekrio Rodos.

Kejti Pirsfild-Holms i njena porodica, iz Njumarketa u Safolku, odlučili su, ipak, da ostanu u hotelu Kiotariju, ali da se noću budila na svakih pola sata i da je bila spremna da potrči ka plažu i bilo kom trenutku.

„Bilo je nadrealno i skoro apokaliptično. Kao u filmu, svuda razbacani koferi…“, priča ona.

Usled požara, mnoge avio-kompanije ne mogu da slete na Rodos, pa su turisti prinuđeni da spavaju gde stignu.

„Imamo vodu i nešto od osnovne hrane, nemamo dušeke i krevete“, izjavio je lokalne medije zamenik gradonačelnika Rodosa.

Pogledajte šta je ostalo od kafića na Rodosu posle požara:

Lesli Jang koja je stigla u Lindos na Rodos u subotu ujutro rekla je da ne može da ide u hotel jer je evakuisan.

„Nismo uspeli da pronađemo drugi smeštaj. Odveli su nas u drugi hotel iz tog lanca, i postavili su dušeke na pod jedne od konferencijskih sala.

„Domaćini se zaista trude, daju sve od sebe, ali ne znamo koliko ćemo dugo biti u ovoj situaciji“, dodala je.

Šta izaziva šumske požare?

Šumskim požarima su potrebne tri stvari: gorivo, kiseonik i toplota.

Tokom vrelog i suvog dana, nešto jednostavno poput varnice može pokrenuti vatru.

Do požara može doći:

• prirodno – podstaknuti toplotom od sunca ili udarom groma
• ljudskom aktivnošću – paljenjem logorske vatre, neprikladnim sagorevanjem otpada, bacanjem zapaljenih cigareta i igranjem šibicama

Jednom rasplamsan, šumski požar se može proširiti zbog:

• vetra
• goriva – ovo obuhvata bilo šta od drveća, niskog rastinja ili travnatih polja
• nagiba – vatra se vrlo brzo penje uzbrdo

Gde još gori ovog leta?

Ne bori se samo Grčka protiv šumskih požara, u nekoliko delova sveta ljudi imaju poteškoće da obuzdaju plamen:

• Alžir – najmanje 15 ljudi je poginulo, a hiljade evakuisano pošto je izbilo više od 97 požara širom zemlje
• Kanada – sprovedena je evakuacija i zatvoreni su aerodromi pošto hiljade šumskih požara bukte širom zemlje

Ovog meseca je nekoliko zemalja vodilo istu bitku:

• Rusija – jedna žena je umrla, a dvoje ljudi je hospitalizovano pošto je šumski požar zahvatio deo Urala
• Španija – evakuisano je više od 4.000 ljudi pošto je požar, koji je sada pod kontrolom, izbio na ostrvu La Palma
• Švajcarska – više od 200 ljudi je evakuisano iz planinskih sela pošto je 22. jula izbio požar, koji i dalje nije u potpunosti pod kontrolom

Nevreme na Balkanu: Ljudske žrtve i velika materijalna šteta

Nepovoljne vremenske prilike donele su muke i Balkanu, odnevši najmanje osam života – četiri u Hrvatskoj, tri u Srbiji i jedan u Bosni i Hercegovini.

Napravljena je i velika šteta, pogotovo poljoprivrednim kulturama, poput kukuruza i voća, u Vojvodini, na severu Srbije.

Usled udara groma u petak, 21. jula poginuli su dvanaestogodišnji dečak u Novom Sadu i osamdesetogodišnja žena u Kovačici od posledica požara, a u Bačkoj Palanci nastradao je 66-godišnji muškarac, kada je pokušao da skloni strujne kablove koji su pali na njegovu kapiju.

Dva dana ranije, 19. jula, četvoro ljudi je poginulo u jakom nevremenu u Hrvatskoj, jedna žena u Bosni i Hercegovini, a u Srbiji je više desetina ljudi povređeno, među kojima i dete.

Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) izdali su upozorenje da bi u utorak i sredu, 25. i 26. jula, ponovo moglo da dođe do „nagle promena vremena uz kišu, pljuskove, grmljavinu i pad temperature za oko 15 stepeni“.

„U zoni grmljavinskih razvoja očekuju se grad, kao i olujni vetar koji kratkotrajno može dostizati i udare orkanske jačine (veće od 28 metara u sekundi)“, dodaju iz RHMZ.

Pogledajte snimak nevremena i posledice u Hrvatskoj i Srbiji:

Fotografije posle olujnog nevremena u petak

Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP spasili su u petak uveče u Novom Sadu pet ljudi, od toga dvoje dece, prenosi Radio televizija Vojvodine.

Spašena je i jedna žena iz kioska na keju u Novom Sadu na koji je palo drvo, objavio je Blic, a zabeležena je i velika materijalna šteta.

Usled udara vetra orkanske jačine pao je deo krovne konstrukcije Novosadskog sajma, a u centru grada iščupano je i vek i po staro stablo koprivića, zaštićeni spomenik prirode.

Oluja je oborila i jedan kran na gradilištu, a centrom Novog Sada leteli su delovi krovova, suncobrani iz bašti kafića, a brojna stabla su oborena.

Zbog sanacije posledica štete svi gradski parkovi, kao i plaža Štrand, biće zatvoreni za posetioce dok se ne ukloni oboreno i polomljeno drveće, saopštilo je novosadsko Gradsko zelenilo.

Nevreme je pogodilo i Bačku Palanku, a značajna šteta pričinjena je i u Futogu, Temerinu, Zrenjaninu ali i u Beogradu, Požarevcu i drugim gradovima Srbije.

Mnogi letovi sa beogradskog aerodroma su kasnili usled nepogoda, jer je na snazi bila privremena zabrana točenja goriva, što je redovna bezbednosna procedura.

Nevreme se u Evropi i na Balkanu kretalo sa zapada prema istoku.

Najpre je u petak prepodne pogodilo italijansku oblast Lombardiju, u delovima Milana snimljen je svojevrsni `tornado`, a pojedina mesta je pogodio grad veličine teniskih loptica.

Zatim se u popodnevnim časovima oluja premestila u Sloveniju i Hrvatsku, gde je najteže pogođena Istra.

Šta se desilo u sredu?

U oluji koja je u sredu protutnjala širom Hrvatske, usled pada stabala smrtno je stradalo troje ljudi, a više je povređeno. Pričinjena je i veća materijalna šteta, saopštila je služba civilne zaštite te zemlje.

Na društvenim mrežama deljeni su snimci izuzetno jakog vetra koji je čupao drveće, odnosio krovove i fasade, obarao kranove.

U Brčkom u Bosni i Hercegovini je tokom olujnog nevremena poginula jedna žena, a više od 20 ljudi zatražilo je lekarsku pomoć, rekao je portparol Javne zdravstvene ustanove Sead Šadić, prenosi Kliks.

Povređenih je bilo i u Srbiji, među kojima i devojčica na koju je palo stablo.

U beogradsku Vojno-medicinsku akademiju (VMA) javilo se više od 40 ljudi, od kojih je petoro zadržano na lečenju, rekao je za RTS pukovnik profesor doktor Ivan Marjanović, glavni dežurni hirurg.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo je na Instagramu uputstva za ponašanje u slučaju oluja i groma, a jedno od najvažnijih je ostati u zatvorenom, koliko god je moguće.

View this post on Instagram

A post shared by МУП Републике Србије 🇷🇸 (@mupsrbije)

Do nagle promene vremena došlo je posle nekoliko dana rekordno visokih temperatura.

Takvo vreme je uzrokovano sistemom visokog pritiska koji donosi topliji, tropski vazduh, južno od mlazne struje koja je trenutno zapela iznad centralne Evrope.

Oluja je usledila posle nekoliko dana visokih temperatura širom Evrope i sveta.

„Nije neobično imati toplotni talas tokom leta, ali ono što je zaista neobično jeste sve više toplotnih talasa.

„Toplotni udar je već u južnoj Evropi, u isto vreme imamo još jedan veliki toplotni talas na jugu Amerike, a nedavno smo imali toplotne talase u južnoj Aziji, Indiji, Kini i to nije iznenađujuće“, izjavio je Paolo Cepi, profesor klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu za BBC.

Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze saopštio je da je na globalnom nivou jun 2023. bio najtopliji u istoriji.

Četiri neslavna klimatska rekorda već oborena

Niz dosad oborenih klimatskih rekorda – temperature, toplota okeana i nivo antarktičkog leda – predstavljaju alarm i za naučnike koji kažu da se do ekstremnih brojki stiglo brzinom „bez presedana“.

Opasni toplotni talasi u Evropi mogli bi da dovedu do novih rekorda, kažu iz Ujedinjenih nacija.

Teško je odmah povezati ove događaje sa klimatskim promenama jer su vremenske prilike – i okeani – veoma složeni.

Ispitivanja su u toku, ali se naučnici već plaše da nastaju neki najgori scenariji.

„Ne znam za sličan period kada su svi delovi klimatskog sistema bili na rekordnoj ili neubičajenom nivou“, kaže Tomas Smit, geograf životne sredine na Londonskoj školi ekonomije.

Čak četiri klimatska rekorda oborena su do sada ovog leta – najtopliji dan u istoriji, najtopliji jun na svetu, ekstremni morski toplotni talasi, rekordno nizak antarktički morski led.

Upravo je to ono što se predviđalo da će se desiti u svetu koji se zagreva usled sve veće emisije gasova staklene bašte, kaže Federika Oto, naučnica sa Imperijalnog koledža u Londonu.

„Ljudi 100% stoje iza ovih rastućih trendova“, kaže ona.

Sličog stava je i kolega Smit.

„Ako sam nečim iznenađen, to je da vidimo da su rekordi oboreni u junu, dakle ranije tokom godine.

„El Ninjo obično nema pravi globalni uticaj prvih pet ili šest meseci“, kaže Smit.

• Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič

El Ninjo je najsnažnija prirodna klimatska fluktuacija na svetu.

On donosi topliju vodu na površinu u tropskom Pacifiku, gurajući topliji vazduh u atmosferu i obično povećava globalnu temperaturu vazduha.

U Italiji „sedmica pakla“, ali i širom sveta

Toplotni talas, koji je prethodnih dana posebno pogodio Italiju, lokalni mediji opisali su kao „sedmicu pakla“.

U Rimu je u utorak izmerena nova rekordna temperatura od 41,8 stepeni Celzijusa.

Temperature su prethodne nedelje u delovima SAD i Kine premašile 50 stepeni Celzijusovih.

Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi toplotni talas u Evropi mogao da se nastavi u avgustu, te da su ekstremne temperature nova normala u svetu pogođenim klimatskim promenama.

• Novi najtopliji dan u istoriji – 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
• Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana

U mnogim delovima sveta ljudi su iskusili kako izgleda život pod ekstremnim temperaturama:

• U Dolini smrti u Kaliforniji temperatura u ponedeljak, 17. jula dostigla je 56,7 stepeni. Najviša temperatura na Zemlji do sada pouzdano izmerena bila je upravo 56,7 stepeni
• U Kini je oboren temperaturni rekord zemlje kada je u nedelju u zapadnom regionu Sinđang zabeleženo 52,2 stepena Celzijusova, dok je u Pekingu registrovano rekordnih 27 dana sa temperaturom iznad 35 stepeni Celzijusa
• Temperature u južnoj Španiji u ponedeljak su dostigle maksimum od 46 stepeni Celzijusa. Očekuje se da će vrućine biti još veće u Italiji i istočnoj i južnoj Evropi tokom ove nedelje

I iz Svetske meteorološke organizacije su saopštili da su ovakve ekstremne vremenske prilike „sve češća pojava u našoj klimi koja se zagreva“ i podvlače potrebu za smanjenjem emisija gasova staklene bašte koji izazivaju klimatske promene.

U Americi svake godine oko 700 ljudi umre usled toplote, podaci su Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Prema podacima UN, prošle godine je oko 61.000 ljudi umrlo tokom toplotnog talasa u Evropi, dok je 166.000 preminulo u periodu između 1998. i 2017. godine.

Upotreba klima uređaja u državi je nadmašila prethodni rekord u potrošnji energije jer ljudi pokušavaju da se rashlade, dok su parkovi, muzeji i zoološki vrtovi zatvoreni ili su skratili radno vreme.

Toplotna kupola

Toplotni talasi mogu postati duži i intenzivniji uz pomoć još jednog vremenskog fenomena – toplotne kupole.

U oblasti visokog pritiska, topao vazduh se pritiska nadole i zadržava na jednom mestu, izazivajući skok temperature na čitavom kontinentu.

Pritisak takođe sprečava da dođe do strujanja vazduha i samim tim zahlađenja, a primer toga je što onemogućava formiranje kišnih oblaka.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]