Rusija i Ukrajina: Moskva povisila starosnu granicu za mobilizaciju i rezerviste, kritika britanskoj vladi zbog potcenjivanja Vagnera

Dok Rusija povećava starosnu granicu za mobilizaciju regruta sa 27 na 30, čime će više muškaraca biti na raspolaganju za služenje vojnog roka u oružanim snagama zemlje, u Velikoj Britaniji se vodi polemika oko plaćeničke grupe Vagner i njenim angažovanjem u Africi.

Parlamentarni odbor za spoljne poslove Velike Britanije kritikovala je vladu zbog, kako je navedeno, potcenjivanja vojne kompanije Vagner, čiji je šef Jevgenij Prigožin.

Prema proceni britanskih parlamentaraca, ruski plaćenici iz Vagnera su sve brojniji u sedam afričkih zemalja.

Velika Britanija bi trebalo da proglasi grupu Vagner terorističkom organizacijom, rekla je šefica Komiteta za međunarodne poslove britanskog Donjeg doma Ališa Kerns, nakon objavljivanja izveštaja o PMC Vagneru.

Ona je, međutim, prepoznala da postoji i problem regulisanja delatnosti privatnih vojnih kompanija u zapadnim zemljama, što je izraženo u slučajevima kao što je sa američkom kompanijom Blekvoter, koja je optužena za ubijanje civila u Iraku.

• Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
• Vašington kaže da Kijev već „efikasno“ koristi američke kasetne bombe protiv Rusa
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Britanska obaveštajna služba vrbuje Ruse da špijuniraju za njih, kaže šef MI6

Odluka o povećanju starosne granice za mobilizaciju regruta u Rusiji tumači se kao potez koji bi trebalo da osnaži jedinice za odbranu teritorija zauzetih tokom rata u Ukrajini.

Prošle nedelje je takođe povećana starosna granica za rezerviste na 55 godina.

Veruje se da je Rusija pretrpela značajne gubitke tokom blizu godinu i po dana dugom ratu, ali Ministarstvo odbrane retko objavljuje podatke o žrtvama.

Prošle jeseni, ruske vlasti su najavile mobilizaciju 300.000 rezervista, ali su zbog toga desetine hiljada muškaraca napustile zemlju.

Dok traju neprijateljstva, pojačana poslednjih dana posebno na jugu Ukrajine oko Odese, najveće crnomorske luke, predsednik Vladimir Zelenski poziva na ukidanje zabrane transporta ukrajinskog žita kopnom kroz zemlje istočne Evrope.

Ograničenja su uvedena u maju u pet država – Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj – kako bi se ova tržišta zaštitila od jeftinijeg ukrajinskog žitarica.

Evropska komisija je tada navela da se seme pšenice, kukuruza, uljane repice i suncokreta ukrajinskog porekla može transportovati u sve zemlje EU osim u ovih pet država, od kojih četiri imaju zajedničku granicu sa Ukrajinom.

Međutim, da bi došli do Evrope, ukrajinski proizvodi moraju prvo da pređu teritoriju zemalja koje se s njom graniče.

Rusija je nedavno izašla iz dogovora o žitaricama čime je onemogućila prevoz ovih ukrajinskih poljoprivrednih dobara preko Crnog mora.

Dan 517.

• Polemika u Velikoj Britaniji oko ruske plaćeničke grupe Vagner
• Dan posle napada dronova na Moskvu, Rusija uzvratila slanjem bespilotnih letelica na Kijev
• Zapadne zemlje osudile ruske raketne napade na Odesu, u kojima je bila najmanje jedna žrtva i 19 ranjenih, a teško oštećen saborni hram Preobraženja Gospodnjeg Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije i mnogi drugi važni kulturni spomenici i stambene zgrade. Više o tome ovde
• Rusija istupila iz sporazuma o bezbednom izvozu žitarica iz Ukrajine i poručila da sve brodovi koji plove iz ukrajinskih luka u Crnom moru Moskva smatra za potencijalne vojne mete
• Šef Vagnera u Belorusiji, sudeći prema najnovijem snimku – više o tome pročitajte ovde
• SAD će poslati dodatnih 400 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini, a u paketu će biti savremene bespilotne letelice, kao i dodatni sistemi Hajmars
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN

‘Britanska vlada potcenila Vagner’, tvrde parlamentarci

U izveštaju britanske parlamentarne grupe za spoljne poslove navedeno je sedam država u kojima je Vagner aktivan: Ukrajina, Sirija, Centralnoafrička Republika, Sudan, Libija, Mozambik i Mali.

Vagner je razvio veoma uspešan i profitabilan poslovni model u ovim zemljama, obogaćujući sebe i svoje klijente vladare, uglavnom na račun lokalnog stanovništva, tvrde britanski parlamentarci.

Komitet, koji je prvi put naručio istraživanje za izveštaj od 82 stranice, tvrdi da je britanska vlada tokom 10 godina „potcenjivala aktivnosti Vagnerove mreže, kao i njihov bezbednosni uticaj na Evropu“.

Ova tema sredinom jula postala aktuelna jer su ruski plaćenici formirali bazu u Belorusiji, retorički najavljujući želju da izvrše prekogranični napad na Poljsku, državu koja je članica NATO-a.

U izveštaju su korišćeni dokazi koje je obezbedio dobro pozicioniran i viši Vagnerov izvor.

Bivši plaćenik je otkrio da se njegova organizacija hvalila da je podučavala lokalne policijske vlasti u Centralnoafričkoj Republici-u kako da muče civilne zarobljenike.

Vagnerova grupa optužena je za ubistvo stotina civila u toj zemlji dok je pomagala u podržavanju režima koji im isplaćuje plate.

Mali je odličan primer zemlje u kojoj je Vagner grupa uspešno potisnula zapadne snage predvođene Francuskom, dok se dodvorava autokratskoj vladi koja je nedavno preuzela vlast.

„Tamo odakle Zapad ode, Vagner dolazi, tražeći priliku za profitom u patnji i haosu“, piše u izveštaju.

„Velika Britanija mora da obezbedi alternativu za zemlje koje se bore“, dodaje se.

Osim Afrike, Vagnerova grupa je bila ključna u ratu u Ukrajini, posebno u borbama za Bahmut u Donbasu.

Posle neuspele kratkotrajne pobune protiv vojnog vrha u Moskvi, Prigožin je sklopio dogovor sa Putinom da se preseli u Belorusiju, gde sada uspostavlja bazu.

• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
• Vagner protiv Kremlja: 24 sata haosa u Rusiji
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

„Nastavićemo udare na Krim i Krimski most“, kaže šef ukrajinskog vojnog resora

Udari na Krim i Kerčki most biće nastavljeni, kaže Aleksej Reznikov, ministar odbrane Ukrajine, u intervjuu za američki CNN.

„Svi ovi ciljevi su legitimni jer će [njihov poraz] smanjiti njihovu sposobnost da se bore protiv nas i pomoći da se spasu životi Ukrajinaca“, rekao je Reznikov.

Most preko Kerčkog moreuza, otvoren je 2018. godine i omogućava drumski i železnički pristup između Rusije i Krima – ukrajinske teritorije koju je Rusija pripojila 2014. godine.

Pogledajte snimak eksplozije na mostu u oktobru 2022:

Ukrajinci su do sada u više navrata napadali Kerčki most.

Prošle nedelje su oružane snage Ukrajine napale skladište municije na Krimu, a nedelju dana ranije morski dronovi su pogodili Kerčki most, koji se često naziva Krimski.

Most je najteže oštećen u oktobru prošle godine, ali ga je Rusija obnovila.

Napad na Moskvu dronovima

Delovi dronova koji su u ponedeljak ujutru oboreni iznad Moskve pronađeni su na dva kilometra od zgrade ruskog Ministarstva odbrane.

„Zaustavljen je pokušaj kijevskog režima da izvede teroristički akt korišćenjem dva drona na objektima na teritoriji Moskve“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva odbrane.

Saobraćaj u okolini zgrade je blokiran, a na fotografijama se vide službe hitne pomoći na licu mesta.

Poslovna višespratnica je oštećena, a na snimcima objavljenim na vojnom kanalu Zvezda vide se da na vrhu zgrade nedostaju prozori.

Moskva je optužila Ukrajinu za niz napada dronovima na njenu teritoriju poslednjih meseci.

• Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
• Rusija optužuje Ameriku da stoji iza napada dronovima na Kremlj, Vašington poriče
• Ko stoji iza napada na Kremlj

Početkom jula 2023. godine, Rusija je saopštila da je Ukrajina pokrenula napad dronom na Moskvu, primoravajući letove da budu preusmereni sa međunarodnog aerodroma Vnukovo.

Ukrajina nije preuzela odgovornost.

U maju je Kijev negirao da je napao dronom Kremlj, koji je Rusija objasnila kao pokušaj ubistva predsednika Vladimira Putina.

Dan pre napada na Moskvu, Rusija je u novom talasu raketnih udara gađala ukrajinski lučki grad Odesu, uništavajući Sabornu crkvu Preobraženja Gospodnjeg.

Unesko, kulturna agencija Ujedinjenih nacija, saopštila je da je „duboko užasnuta i najoštrije osuđuje“ napad na istorijski centar Odese.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]