Deca ispod 11 godina ne bi smela da rade

U periodu kada sazrevaju i školuju se, neka deca moraju i da rade. U Srbiji je 82 hiljade dece između pet i 17 godina izloženo dečijem radu, pokazala je anketa Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Babović je govoreći o zloupotrebama dece ta Novi dan TV N1 istakla dva kriterijuma – vreme provedeno u radu ui izloženost opasnim uslovima.

„Do 11 godina nije dozvoljena nikakva ekonomska aktivnost, ona ne bi smela uopšte da rade. Deca od 12 do 14 godina mogu da se pojave u nekom lakom radu, a to je neka ekonomska aktivnost koja je ispod 14 sati nedeljno, ali ne uključuje nikakve izloženosti opasnim uslovima. Za decu od 15 godina rad je dozvoljen, ali mora biti u skladu sa dozvoljenim radnim vremenom koje propisuje Zakon o radu i zaštićena od opasnih uslova“, precizirala je ona.

Prema njenim rečima, u Srbiji postoji definicija opasnih uslova i ona podrazumeva izloženost nepovoljnim vremenskim uslovima, suncu, prašini, opasnim materijama, mogućnostima od povređivanja i slično.

Prema istraživanju RZS, zloupotreba dečjeg rada najčešća je u poljoprivredi, gde je angažovano njih oko 66 odsto, a prema rečima Marije Babović ovakva istraživanja su važna jer se ni srazmere tog rada, ni karakteristike, ni posledice ni iuzroci nisu dovoljno poznavali.

Kako je navela, zlouptreba dečjeg rada se najčešće dešava na srednjim gazdinstvima, gde se radi malo za sopstvene potrebe malo za tržište, zbog nedostatka radne snage na selu.

„Porodična gazdinstva prinuđena su da angažuju porodičnu radnu snagu“, rekla je Marija Babović i istakla da i deca ispod 11 godina rade ili učestvuju u branju malina, izložena opasnim uslovima.

Kako je rekla, u seoskim sredinama postoji izražena radna etika, da se deca uključe u rad, da budu vredna, ali ističe da radna socijalizacija ne sme da ukljući rad preko određenog broja sati dece iznad 11 godina.

„Radna socijalizacija jeste poželjna, da pomažu, da se uključuju u lagane ekonomske aktivnosti i poslove koji nisu opasni, ali zloputreba dečjeg rada nije radna socijalizacija, ona šteti njihovom razvoju, zdravlju, Bojim se da o tome postoji jako malo svesti“, kaže Marija Babović.

Ono što zabrinajva je, kaže, dečji rad na ulici – prosjačenje, sakupljane sekundarnih sirovina što spada u najteže oblike dečjeg rada.

Taj rad, kako navodi, je prisutan u najmarginalizovanijim grupama, gde je ugrožena puka biološka egzistencija, i oni su izloženi veoma opasnim uslovima.