Predsednik mimo nadležnosti o minimalcu, a kako će do povećanja doći – ne zna se

Ne pitaju se ni radnici, ni poslodavci, predsednik Aleksandar Vučić preskače nadležne institucije i prvi objavljuje da minimalac do kraja godine sa 340 skače na 400 evra.

„Čemu onda služi ta institucija Socio-ekonomskog saveta? Zašto gube vreme ljudi iz sindikata i poslodavci da nešto pregovaraju“, kaže Miloš Baković Jadžić, član Političke platforme Solidarnost i stranke Zajedno.

„Ako je mislio na drugi način, kako bi došao do tog povećanja, verovatno će morati da bude neki lex specialis, nešto da se promeni u zakonu“, kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.

„Da li će to da bude od avgusta ove godine pa do kraja godine, ili je mislio da će minimalna zarada od oko 400 evra važiti od januara“, govori Duško Vuković iz Saveza samostlanih sindikata Srbije.

Vlada u Socijalno-ekonomskom savetu obično i preseče onako kako najavi predsednik, jer ne bude dogovora između predstavnika poslodavaca i sindikata.

„Opet će to u značajnoj meri da zavisi od stava vlade, zato što mi nikad do sada kao poslodavci nismo prilazili sindikatima nudeći sličan iznos, a da su iza toga ostajali vlada i Ministarstvo finansija. Videćemo, ja pretpostavljam da je Ministarstvo finansija već dalo predsedniku sugestiju da bi to bila neka granica“, kaže Nebojša Atanacković.

Granica je postavljena daleko od minimalne potrošačke korpe i pristojnog života, kažu građani.

„Ne može da se živi od 45.000, pogotovo ne u Beogradu. Ne može da se živi ni u nekom gradu u unutrašnjosti, a pogotovo ne u Beogradu“, kaže jedan mladić za N1.

„Teško. Ako treba da se plate komunalije i sve ostalo, teško“, komentariše jedan Beograđanin.

„Trebalo bi da pokrije smeštaj, krov nad glavom, neku iole pristojnu ishranu“, kaže jedna sugrađanka.

„Preko 100.000, oko 120.000 bi trebalo da bude minimalac“, kaže drugi građanin.

Plata za život – podatak je koji pokazuje minimum koji bi radnici trebalo da zarađuju da bi dostojanstveno živeli. Daleko od minimalca, za 2021. godinu iznosila je 114.000 dinara.

„Tih 114.000 pokriva hranu, stanovanje, odevanje, transport, troškove zdravstva, školstva… i ostaje 10 odsto za naknadne nenadane troškove“. „Država Srbija se zadužila za milijardu i 300 miliona evra, plus je donošenjem skandaloznog, kriminalnog, Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno, njegovim izmenama i dopunama, rešila da ukida konverziju za naknadu zemljišta. Dakle, država se odriče milijardi prihoda, a onda će da priča priču kako nema novca da bi ljudi dostojanstveno živeli“, ocenjuje Miloš Baković Jadžić.

Sa minimalcem skoro trostruko manjim od Plate za život, a za oko 10.000 ispod minimalne potrošačke korpe koja je sve skuplja – radnici teško žive, a najave o povećanju ih ne uveravaju u bolji standard.

„Radnik u Srbiji je gubitaš. On je svake godine, unazad nekoliko decenija, na gubitku. Njegova minimalna zarada, ni prosečna zarada ne može da dobaci ni do minimalne, ni do prosečne potrošačke korpe“, kaže Duško Vuković iz Saveza samostlanih sindikata Srbije.

Formalno, Socijalno- ekonomski savet u septembru treba da predloži visinu minimalca za 2024. godinu. O eventualnom povećanju do kraja godine učesnici Saveta sa kojima je N1 razgovarao – nisu upoznati.