Ima li razloga za brigu? Javni dug Srbije uvećan za više od 20 milijardi evra

Uzeli ste kredit ili više njih zbog čega vam iz novčanika dobar deo novca odlazi na otplatu? Niste sami, mnogi su u toj poziciji, pa i sama država.

Godinama gomila dug, a sa novih 11 zaduživanja, o kojima se prošle nedelje raspravljalo u Skupštini, povećao se za 1,35 milijardi evra.

„Uspeli ste da javni dug podignete toliko da ste sada zadužili Srbiju više nego sve druge Vlade ukupno“, rekao je Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta.

„Jedna mala Srbija je mnogo ekonomski stabilnija i od mnogo jačih i većih zemalja. Moja poruka građanima Srbije je da su naše javne finansije izuzetno stabilne i da je javni dug apsolutno pod kontrolom“, poručuje ministar finansija Siniša Mali.

Kako ta kontrola i stabilnost tačno izgledaju – prema Upravi za javni dug država duguje 35,75 milijardi evra. Ove godine treba da vrati oko 6,8 milijardi evra od čega je deo glavnica, a deo su kamate.

U ovom trenuku odnos duga Srbije i bruto domaćeg proizvoda je 50,5 odsto, što ne brine ministra finansija. Ali, kako će biti ubuduće? Ako srpska privreda bude rasla brže nego što se srpska vlada bude zaduživala, taj odnos će se popravljati i dug neće biti omča oko vrata. Ali, ako privreda uspori, a vlada nastavi da pozajmljuje pare – stvari će biti potpuno drugačije i zapretiće scenario u kom je zemlja prezadužena.

Hoće li BDP uspeti „da pobegne“ javnom dugu?

Trenutni brojevi, ali i projektovani, zabrinjavaju nekadašnjeg guvernera Narodne banke Dejana Šoškića.

„Verujem da bi trebalo da budemo zadovoljni ukoliko uopšte ostvarimo neki pozitivni rezultat po pitanju stope rasta BDP-a. Mi treba da budemo zadovoljni ukoliko ne uđemo u recesiju“, kaže Šoškić.

Naglašava Šoškić, prirast javnog duga je već sada izuzetno visok u odnosu na realne stope rasta ekonomske aktivnosti. Posebno je problematično što nam uvoz jača u odnosu na izvoz.

Sa druge strane, donosioci odluka potenciraju da je javni dug ispod 60% BDP-a, ali taj podatak ne odslikava dovoljno dobro stvarno stanje na terenu, smatra novinar „Nove ekonomije“ Mateja Agatonović.

„Onda je Srbija, recimo, bolja ekonomija od Francuske, Belgije ili Japana, a lošija, recimo, od Bangladeša i Maroka. Nije (bitna) samo količina novca za koju ste se zadužili, nego i pod kojim uslovima, a ti uslovi globalno postaju sve lošiji za bilo koga ko uzima pozajmicu“, rekao je Agatonović.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić podseća da Srbija ima zakon koji jasno definiše koja je to granica javnog duga prema BDP-u koja ne bi trebalo da se prevaziđe.

„A to je 45%. Dakle, mi smo u prekršaju prema sopstvenom zakonu i bilo kakva vrsta zadovoljstva kada kršite sopstveni zakon kojim se uređuje budžetski sistem ne bi trebalo da bude normalno kod naših zvaničnika“, kaže on.

Predsednica vlade uverava – daleko smo mi od dužničkog ropstva, a pozajmice se uzimaju za investicije kao što su putevi, koji se sami isplaćuju.

Sagovornici N1 slažu se da je to bitno, ali napominju – ključne su i domaće privatne investicije, to jest fabrike pored tih puteva, kojih nema dovoljno. Jer, samo naplata putarine će teško sama da otplati kilometre.