Srpsko zdravstvo: Zašto se ne lečimo onako kao u Evropi već umiremo mladi

Ovo je zaključak Ognjena Radonjića, profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Ivana Ostojića, stručnjaka za ekonomiju, tehnologiju i inovacije i bivšeg partnera u Mekinziju.

Radonjić i Ostojić objavili su tekst u novom Nedeljniku u kojem navode da su u Srbiji, među neprenosivim bolestima, glavni uzročnici smrti u 2019. bile kardiovaskularne bolesti (51,8%), kancer (21,7%) i hronične respiratorne bolesti (5,2%).

Pogledajmo pokazatelj smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, kancera, dijabetesa ili hroničnih respiratornih bolesti koji ukazuje na procenat ljudi sa 30 godina koji će do 70. godine umreti od ove grupe bolesti računajući tekuću stopu mortaliteta po godištima i uz pretpostavku da neće umreti od bilo kog drugog potencijalnog uzroka smrti.

Prema ovom pokazatelju, kako se navodi na sajtu Velike priče, u 2000. je 29,2% stanovnika Srbije sa 30 godina moglo da očekuje da će umreti od ove grupe bolesti do 70. godine. U 2019. je ovaj udeo pao na 22%. Takođe, možemo primetiti da je ova smrtnost od 2013. (22,2%) na približno istom nivou, to jest da nije bilo poboljšanja. Nažalost, u poređenju sa Evropskom unijom, evrozonom i zemljama Centralne Evrope i Baltika, Srbija stoji izrazito loše – u 2019. ova smrtnost je u Centralnoj Evropi i Baltiku iznosila 18,3%, u Evropskoj uniji 12,4% i u evrozoni 10,8%.

Po stopi smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u 2019. smo jedino iza Bugarske sa 449 preminulih na 100.000 stanovnika. Ovaj rezultat se poklapa sa stopom mortaliteta, pošto je prva na svetskoj listi u 2021. bila upravo Bugarska. Najnižu stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti imaju Slovenija (151) i Češka (232). Pored Bugarske, jedine dve zemlje koje imaju veću stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u Evropi su Severna Makedonija (569) i Ukrajina (591).

U više od 50 odsto slučajeva se kancer kasno dijagnostikuje

Think Well, američka organizacija koja se bavi razvojem zdravstvenih sistema, u izveštaju iz aprila 2021. (Oncology Financing in Serbia) konstatovala je da se u 52,5% slučajeva u Srbiji kancer kasno dijagnostikuje, što takođe utiče na visoku stopu smrtnosti. Dodatno, iako je kancer drugi po važnosti uzročnik smrti u Srbiji, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je 2017. svega 11,8% sredstava usmereno na onkologiju. Takođe, svega 10% velikoprodajnog farmaceutskog tržišta zauzimaju onkološki lekovi, što je najniži udeo u regionu – u Bugarskoj ovaj udeo iznosi 20%, u Sloveniji 18% i u Hrvatskoj 26%.

Srbija debelo zaostaje i u primeni inovativnih terapija za lečenje kancera – od 43 inovativne terapije koje su odobrene u Evropskoj uniji do 2019, Srbija je na pozitivnu listu lekova stavila samo jednu, dok je prosek u Evropskoj uniji 24, Slovenija je stavila 25, Bugarska 21 i Hrvatska 18. Takođe, kako Think Well navodi, procedura odobrenja novih lekova koju sprovodi Republički fond za zdravstveno osiguranje nije transparentna i u skladu sa propisima Evropske unije. Takođe, procedura je spora i nezgrapna i u proseku je potrebno 200-300 dana da bi se novi lek odobrio, dok je za odobrenje inovativne terapije u lečenju kancera potrebno barem trostruko više vremena.