Film

Kritika filma „Master Gardener”: Konzistentna priča o iskupljenju

Foto: YouTube screenshot/Magnolia Pictures & Magnet Releasing

Foto: YouTube screenshot/Magnolia Pictures & Magnet Releasing

Novi film Pola Šredera, reditelja od koga je Kristoferu Nolanu stigla otvorena esnafska podrška jer je delo „Openhajmer” proglasio za najveći film ovog veka, nastavlja njegovu nisku priča o modernim usamljenicima mistične, gorke i traumatične prošlosti, koji traže način da krenu putem iskupljenja. Otkrivanje ljubavi je ključni amalgam za definisanje njihove transformacije, kaže naš filmski kritičar Goran Jovanović.

„Master Gardener” (2022) nastavlja nisku kvalitetnih Šrederovih ostvarenja, pa bi se moglo reći da uz „Iskušenika” i „Kockara”, čini trilogiju o modernim gubitnicima na raskršću. Posle teških i opterećujućih detalja vezanih za prošlost zajednička nit sva tri glavna junaka (Itan Houkov Toler u „Iskušeniku” i Oskar Ajzakov Vilijam Tel u „Kockaru”) je da žele da krenu ispravnim putem, da se socijalizuju, budu društveno korisni i nađu smirenje, obično uz potporu ženske ljubavi. Kada otkriju snažnu duhovnu i putenu povezanost sa ženom, to deluje kao izvanredan stimulans da svoje etičke i profesionalane rezerve upotrebe da tu ženu (koja ima vlastite tamne vilajete i pretnje) i zaštite, istovremeno rasterećujući sebe crnila i pronalazeći protivotrov kroz dobra dela za sve one stvari koje su ih u prošlosti vodile na krivi i destruktivni put.

Ovde glavni junak Narvel, sav u nacističkim tetovažama, očito u prošlosti idoeloški zadojen, sklon violenciji i eliminaciji ljudi, tamne oblake iznad svoje glave tera drastičnom transformacijom, okrećući se s podjednakim fanatizmom baštama, cveću, proučavanju vrsta. Takav jedan posao zaceljuje mu duševne i fizičke rane, menja svest, čini ga pitomim, smirenim, mudrim. Međutim, kao i u nizu američkih, britanskih, francuskih krimića, znamo da se aveti prošlosti vraćaju i da mnogi pokušaji iskupljenja i izlaska na pravi put propadaju zbog široke skale ljudi sa kojima računi nisu do kraja raščišćeni i da uvek ima neki detalj koji kola sudbine hoće ponovo da strovali u provaliju.

Da bi iskreno nastupio prema devojci Maji, zabludeloj rođaki vlasnice vrta, koja se kretala u paklu droge i iz njega joj neki diler sa kojim je bila ranije u vezi ne dozvoljava da izađe, Šrederov junak mora bukvalno da se telesno i duševno razgoliti, kako bi ravnopravno osvojili svoje parče slobode i šansu za budući zajednički živoz u znaku ljubavi i poverenja. Ali, prošlost junaka nije samo teret, nego i dragoceni resurs veština, koje će primeniti kada dođe u situaciju da zaštiti devojku, baštu i sebe, na kraju.

Šreder i ovu priču režira sa puno strpljenja, naoružan ogromnim iskustvom, mudrošću i filozofskim mirom. Priča ide, osvajajući nas sitnim koracima dok govori o velikim životnim istinama i prelomima, kaleći karaktere glavnog junaka Narvela i njegove pratilje Maje. Moderni Šrederovi samuraji znaju, posle svih Scila i Haribdi, da su definitivno na pravom putu kada ih nose pravda, poštenje i ljubav, jer su mladalački promašaji, iluzije, napaljenost za svet oko sebe prošlost iz koje se izvukla pouka.

Najslabija karika u ovoj povesti je lik zlice Norme, ljubomorne gazdarice vrta i sadovnikove dobrotvorke, koju je seksualno opsluživao i držao u njenom krilu malo preostale ljubavne vatre. Iako je Sigurni Viver zadovoljila funkciju ovoga lika i ostvarila zaokruženost, negde u govoru tela i snazi interpretacije se vidi indiferentnost i učinak kao da je glumica na setu bila „u prolazu”. S druge strane, izvanrednu kompatibilnost ostvarili su Džoel Edžerton (Narvel Rot) i Kvintesa Svindel (Maja).

Ipak, generalno ovo je sasvim korektan, tipičan šrederovski film, koji ima glavu i rep, sa junacima retkog soja, kao što je i sam autor jedan od holivudskih usamljenika u poznim godinama, koji ima sreću da još radi, prilično dostojanstveno i na braniku svoje estetike. Još je bolje delo „Master Gardener” gledati u konzistentnom kontekstu sa dva ostvarenja koja mu prethode, „Iskušenikom” i „Kockarem”.