Pošiljka na pogrešnoj adresi: Kupac ostao bez robe – Pošta bez odgovornosti

Uporedo sa rastom broja stranica, raste i broj grešaka prilikom dostave robe od strane kuririskih službi, kao i raznih prevara prodavaca. Što se tiče kurirskih službi, najčešće greške su kašnjenje u isporukama, kuriri koji ne žele da dođu do vašeg stana, već vas teraju da siđete ispred zgrade ili se nađete sa njima u bližoj ili daljoj okolini, kao i isporuka oštećene robe.

Međutim, šta se dešava kada „pazarite“ robu na netu, a nakon toga Pošta Srbije dostavi paket osobi koja niste vi, i naknadno izbegne nadoknadu štete? Ukoliko je suditi na primeru naše čitateljke iz Beograda – očigledno ništa.

Naime, M. M. (podaci poznati redakciji) naručila je preko jedne poznate internet platforme robu u vrednosti od 2.500 dinara i očekivala je kućnu dostavu od strane kurirske službe Pošte Srbije. Međutim, njen paket nije stigao do nje, a kada se raspitala u nadležnoj pošti o čemu se radi, njoj je saopšteno da je paket greškom predat osobi koja ima isto ime i prezime kao i ona.

Kako su joj objasnili u Pošti, oni će kontaktirati tu osobu kako bi vratila robu koja nije njena. Problem je nastao kada osoba kojoj je isporučena roba naše čitateljke nije odgovarala na pozive zaposlenih iz Pošte, pa je M.M rečeno da oni tu više „ne mogu ništa“.

Naša čitateljka se zatim obratila zvanično reklamacijom nadležnoj službi u Pošti Srbije, i u njoj detaljno objasnila šta se je desilo.

Posle nekoliko dana je dobila odgovor od nadležnih u kome je Pošta Srbije priznala svoju grešku, izvinila se zbog situacije u kojoj se našla naša čitateljka, ali nikakva nadoknada nije ponuđena.

Šta kaže Pošta?

„Proverom u nadležnoj poštim, kao i na osnovu izjašnjenja upravnice pošte utvrđeno je da je dana 09.08.2023. godine, u pošti 11*** Beograd, u prepodnevnim časovima, izvršena isporuka neregistrovanih pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja. Istog dana u popodnevnim časovima, sa Izveštajem o prispeću pošiljke, pošti se obratio korisnik sa istim imenom i prezimenom. Uvidom u namensku aplikaciju, ustanovljeno je da su se u pošti nalazile pošiljke za primaoca sa istim imenom i prezimenom na dve različite adrese. Greškom radnika pošte sve pošiljke su isporučene drugom korisniku, iako je za navedenog korisnika bila jedna pošiljka. Zaposleni iz pošte pokušali su da stupe u kontakt sa korisnikom kome su pošiljke isporučene, kako bi se nastala greška ispravila, ali do ovog momenta u tome nisu uspeli“, navedeno je između ostalog u odgovoru državne institucije.

Objasnili su i zbog čega nisu u mogućnosti da obeštete čitateljku koja je greškom zaposlenih u Pošti Srbije ostala bez naručene robe.

„Koristimo ovu priliku da vas obavestimo da je naknada štete u međunarodnom poštanskom saobraćaju predviđena isključivo za gubitak, oštećenje i orobljenje preporučenih pošiljaka, paketa i pošiljaka za označenom vrednošću u skladu sa članom 82. Zakona o poštanskim uslugama i u skladu sa propisima Svetske poštanske konvencije i pripadajućih međunarodnih akata. U spornom slučaju, za neregistrovane pošiljke u međunarodnom saobraćaju nije predviđena odgovornost ovlašćenih poštanskih operatora, kao ni isplata naknade štete… Izvinjavamo vam se zbog neprijatne situacije u kojoj ste se našli greškom našeg zaposlenog i izražavamo uverenje da ćete ubuduće biti zadovoljni uslugama koje pruža JP Pošta Srbije“, stoji u odgovoru koji je dobila naša čitateljka.

Koja su prava građana koji su oštećeni?

Prema rečima Dejana Gavrilovića iz Udruženja potrošača „Efektiva“, ona može da pokuša da ostvari svoja prava kontaktirajući prodavca, kao i nadležnu inspekciju Ministarstva trgovine.

„Pošto se radi o inostranom trgovcu od koga je kupljena roba, to mora da ide preko Pošte. U okviru domaćeg poštanskog saobraćaja postoje razne firme koje se bave distribucijom paketa, ali ovako je odgovoran „Post Express“, usluga Pošte Srbije. Ako je trgovac u zemlji, onda on snosi odgovornost zbog toga što nije isporučena pošiljka, a pošto je u inostranstvu to je malo kompleksnije. Međutim, poštanski sistem, koji je i priznao da je greška do njihovog zaposlenog, je odgovoran.  To je ‘jedan kroz jedan’ njihova odgovornost“, ističe Gavrilović.

Prema njegovim rečima, to što se Pošta ograđuje od krivice internim aktima nije – skidanje odgovornosti.

„Pa što su onda preuzeli paket ukoliko nije u njihovoj nadležnosti“, upitao je on i dodao da je to „šarena laža“!

„Ukazuje da oštećena čitateljka može da se obrati nadležnoj službi Ministarstvu trgovine.

„Postoji inspekcija koja je nadležna za poštanski saobraćaj. I ako ništa ne uspe, može da krene sudski spor, odnosno potrošački spor.  Ne plaća sudsku taksu, ne plaća advokata, ima njihovo priznanje da sui primili paket, isporučili pogrešnoj osobi, i moraju da nadoknade štetu. Za pokretanje toga je potrebna komunikacija koju je imala sa poštom i advokat. Podnosi se sudu prema prebivalištu. Potrošački spor je faktički tužba, a ima u Zakonu o parničnom postupku i Zakonu o zaštiti potrošača nekih pogonosti,  ne plaća se taksa i to je spor koji ima oznaku hitnosti“, objašnjava Gavrilović i navodi da građani koji su oštećeni na ovaj način mogu da se obrate i Udruženju potrošača „Efektiva“, koja ima iskustvo u ovakvim sporovima mejlom na [email protected].

Kako kompanije pokušavaju da se odreknu odgovornosti

„Mnogo trgovaca, kablovskih operatera i turističkih agencija postoji praksa da u opštim uslovima stavljaju tzv. ništave odredbe. To su odredbe koje oni smatraju da su validne, potrošač misli  – potpisao sam pa to mora da se poštuje, a u stvari su nezakonite! Sud njih ne priznaje. Jedna od takvih odredbi je i ograđivanje od odgovornosti. Nema ograđivanja ako kompanija prihvati posao primanja paketa i njihovih isporučivanja“, naglašava Gavrilović.