Koliko su poskupeli zubari i privatni lekarski pregledi u Srbiji?

Upoređivanjem cena od pre dve godine, može se doći do podataka da su privatne zdravstvene usluge porasle od 50 do 100 procenata, a cene koje su važile 2012. godine nam sada deluju kao lepa uspomena.

Podsetimo, kako su pokazali rezultati NALED-ovog istraživanja „Zadovoljstvo građana javnim zdravstvenim sistemom“, više od trećine građana u prethodne tri godine nije moglo da dobije uslugu u državnoj zdravstvenoj ustanovi.

Njih 34 odsto kazalo je da nije bilo dostupnih termina za datu uslugu, a 33 odsto izjasnilo se da zdravstvena usluga nije bila hitno potrebna, a da je vreme čekanja na nju bilo predugo.

Trećina pacijenata je čekala duže od mesec dana za pregled kod lekara specijaliste, a 11 odsto je reklo da im termin uopšte nije zakazan. Više od polovine ispitanika (55 odsto) do pregleda je došlo za manje od mesec dana.

Zato veliki broj građana i odlazi kod privatnika da bi izbegli sve pomenute nedostatke u državnom sektoru.

Inače, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene medicinskih usluga su ovog jula povećane za 15,7 odsto u odnosu na jul 2022. godine, cene stomatoloških usluga za 12,1 odsto, dok su cene pratećih medicinskih usluga ovog jula bile veće nešto više od pet procenata u odnosu na jul prošle godine.

Takođe prema zvaničnim podacima, prošle godine su u odnosu na 2021. godinu cene medicinskih usluga bile veće za 12,9 procenata, stomatološke za 14,9, a cene pratećih medicinskih usluga su bile veće za pet podsto u odnosu na jul 2021. godine.

Međutim, u praksi se mnogim građanima čini da su cene „skočile“ mnogo više od onoga što beleži statistika.

Napominjemo da većina cena koje smo koristili predstavljaju one koji su tada važile u ustanovama koje su važile za najpristupačnije, kao i da mnogi građani, kad je u pitanju zdravlje, ne jure akcije i popuste, već idu kod lekara po preporuci. Tada se plaća više od onoga što nude pojedine klinike koje reklamiraju popuste u svom radu.

Napomena: Cene u tabeli su početne cene, odnosno najniže koje su u određenom trenutku mogle naći na tržištu!

Kako su godine prolazile, tako su i cene rasle. Neki pregledi, kao što je magnetna rezonanca su nepromenjene, i kreću se u protivrednosti od 100 evra (zato se nisu našle u tabeli), pa naviše, dok su se pregledi specijalista gotovo udvostručili. Iako je u tabeli navedeno da se pregled specijaliste može naći za 3.500 dinara, veliki broj građana zna da on često košta šest, ili kod onih „uglednijih“ – čak osam hiljade dinara.

Kod vađenja krvi, koje je oko 400 dinara, važno je napomenuti da je to cena samog postupka, dok rađenje analiza može da dostigne cenu i 15 puta veću od ove i da košta i 6.000 dinara, na primer za one koji rade hormonske analize.

Cene kod stomatologa takođe varijaju. Prema opštoj proceni, pandemija korone je dobrano uzdrmala ovaj sektor, mnoge oridinacije su zatvorene, pa tako oni koji su stari pacijenti, često mogu danas da dobiju popuste na pregledima.

O tome koliko su cene skočile svedoče i korisnici privatnog zdravstvenog osiguranja, koji su nekada na osnovu „jačih“ paketa mogli nesmetano nekoliko puta da odlaze na preglede kod specijalista i da rade razne analize. Međutim, stanje se promenilo, pa je većina nosilaca privatnog zdravstvenog osiguranja, zahvaljujući podlimitima, ograničena na jedan odlazak i kontrolu, dok naredne preglede (zahvaljujući probijanju gornjeg iznosa) plaćaju iz svog džepa.

Panić: Plan da se državni sistem zdravstva uruši, a da se u privatni sektor „prevedu“ svi lekari

Pulmolog Rade Panić ocenjuje da je ovakva situacija produkt lošeg rada Ministarstva zdravlja i ističe da sve ukazuje da postoji plan da se državni sistem zdravstva uruši, a da se u privatni sektor „prevedu“ svi lekari.

„Od 2015. godine se priča o tome, a ja sam naročito govorio o tom problemu. Radi se vrlo smišljeno i sa namerom da se državno zdravstvo ugasi. Trenutno, usluge koje su u privatnoj praksi nemaju tržišne cene, već su takve zato što postoji nelojalna konkurencija. Tema je kompleksna, ali dolazimo do toga da i u privatnoj praksi radi mnogo lekara koji su zaposleni i u državnoim sektoru. Ono što je pokušala ministarka u vezi sa ograničavanjem rada lekara u privatnim klinikama nije dobro i ne može da se ostvari, a protiv toga postoji već i sudska presuda“. kazao je Panić.

Dodaje da država mora da uspostavi mehanizme kako bi se ojačalo državno zdtravsrtvo, a u isto vreme dopustilo privatnim klinikama da rade nesmetano.

„Ne može se zabraniti rad lekara u privatnoj praksi, ali se može ograničiti prema satima izvršenja u radu. Kada pogledate koliko imamo radnih sati koje provedemo na poslu, to zakonom nije dozvoljeno. Međutim, postoji nedovoljan broj izvršilaca dovodi do toga da Ministarstvo zdravalja, kao i inspekcije ćute na to što zdravstveni radnici rade mnogo veći broj sati nego što zakon dozvoljava“, konstatuje Panić.

Za izlaz iz sadašnjeg stanja on vidi odgovornost u Ministartvu zdravlja, koje bi moralo da uredi situaciju u ovoj oblasti.

„Put za izlaz je da domaćin sedne i da vodi Ministarstvo. Biti domačin znači da poznaje zakone, funkcionisanje rada zdravstvenog sistema, a najbitnije je da ne radi smišljeno da ugasi državni sistem i prevede u privatni sektor zaposlene. Treba zadržati državni sitem zdravstvene zaštite,  ali da se u isto vreme omogući privatnom zdravstvenom sistemu da bude kompetitivan, odnosno da bude plaćen od strane Zavoda za zdravstveno osiguranje kao i državni. Dakle, ta suma koja se daje u državni sektor, da bude odobreno od Fonda i za privatni, a da ostatak uplaćuju pacijenti, odnosno oni koji izaberu da idu u privatno“, smatra sagovornik N1.

Podvlači da Srbija ne sme da ostane bez državnog zdravstvenog sistema, kao i da bi u tom slučaju mnogi građani ostali uskraćeni za osnovnu zdravstvenu zaštitu, a upozorava da će se tako nešto desiti ako se nastavi sa vođenjem ovakve politike.

„Plašim se da tu ne odlučuje više Ministarstvo zdravlja, već sprega krupnog kapitala i korumpiranih političara“, zaključuje Panić.