Društvo

Koliko zarađuju najveći trgovinski lanci u Srbiji i da li su oni krivi za inflaciju?

FOTO:Boom93/S.Lisac

FOTO:Boom93/S.Lisac

Poslednje dve godine centralno ekonomsko pitanje u Srbiji, kao uostalom i ostatku Evrope, jeste kako oboriti inflaciju. Kod nas, posebno ove godine, ispostavilo se da je inflacija upornija nego u okruženju i sporije se vraća na stare nivoe uprkos padu svetskih cena hrane, sirovina, pa i energije.  

Mnoga objašnjenja su se pojavila u stručnoj javnosti, od nedostatka konurencije, monetarne politike, visokih nameta države, a guvernerka NBS je ponudila i još jedno objašnjenje, neopravdano visok rast trgovinskih marži u vreme inflacije.

Trgovci su preko svog udruženja u Privrednoj komori Srbije istakli da je neto profitna stopa maloprodaje svega 2,8 odsto, znatno manja od ostalih učesnika u lancu snabdevanja, kao i da su marže porasle manje od rasta troškova poslovanja, kao što su zarade, energija, zakup, održavanje itd.

Narodna banka Srbije je u svojoj analizi zasnovanoj na finansijskim izveštajima pet najvećih trgovinskih lanaca, mada nisu rekli koji su to lanci, utvrdili da su u odnosu na 2019. godinu, u prošloj godini povećane trgovačke marže za 36,6 osto. Stopa trgovinskih marži, kada se marža stavi u odnos sa prihodima od prodaje robe je prema NBS povećana za dva procentna poena, sa 24,8 odsto 2019. na 26,8 odsto u 2022. godini.

U NBS ističu i da je rast troškova poslovanja neutralisan padom nematerijalnih troškova i amortizacije.

U analizi finansijskih rezultata, objavljenih u APR, devet najvećih maloprodajnih lanaca, sa prometom od najmanje 100 miliona evra, većina ih je povećala stopu marže u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu.

Istina, stopa neto dobiti je u 2022. godini iznosila samo 2,8 odsto, ali je u 2021. godini ona bila 1,8 odsto. Neto dobit je u apsolutnom iznosu povećana sa 7,2 na skoro 13 milijardi dinara, odnosno za oko 80 odsto.

Takođe je povećana i poslovna dobit sa 17,6 milijardi na blizu 23 milijarde dinara, odnosno za oko 30 odsto, a stopa poslovne dobiti je uvećana sa 4,5 na pet odsto.

Prihodi od prodaje robe su u prošloj godini uvećani za 18 odsto, isto koliko je povećana i nabavna vrednost robe. Međutim, znatno veća osnovica znači da je trgovačka marža (razlika između prihoda od prodaje robe i nabavne vrednosti robe) povećana za 34 odsto.

Treba reći da trgovačka marža nije isto što i zarada trgovca. Iz marže trgovci plaćaju operativne troškove poput plata, zakupa, goriva.

Takođe, veća trgovačka marža ne znači nužno i skuplje proizvode u prodavnicama.
Najveći lanci mogu da ugovore znatno niže cene u nabavci, često su i sami direktni uvoznici robe, a na policama imaju i sopstvene trgovačke marke, koje nabavljaju od proizvođača po nižim cenama od brendiranih proizvoda.

Ipak, to takođe znači da postoji prostor da se u maloprodaji spusti cena i privuče kupac, ukoliko postoji konkurencija na tržištu.

I u analizi NBS se navodi da su cene u maloprodajnim lancima na sličnom nivou, što znači da je rast marži posledica nižim cenama u nabavci.
Postavlja se pitanje i „da li trenutno stanje konkurencije dovoljno efikasno dovodi do prilagođavanja opšteg nivoa cena u maloprodaji“.

U prošloj godini gledano po prometu najveći trgovinski lanac u Srbiji bio je Delez sa prihodima od 134,5 miljardi dinara, što je rast od 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Oni su ostvarili i najveći profit, 6,75 milijardi dinara, 2,3 puta više nego prethodne godine.

Na drugom mestu našao se Lidl sa prihodima od 93,3 milijarde dinara, što je rast od 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Oni su uprkos rastu dobiti iz poslovanja za tri odsto, zabeležili niži neto profit u 2022. (2,5 milijade dinara) nego u 2021. (4,1 milijarde dinara).
Podaci za Lidl su za period od 1. marta 2022. do 28. februara 2023. godine.

Poslednji član velike trojke maloprodavaca je Merkator koji je ostvario prihode od 91,2 milijarde dinara, što je za 10,8 odsto više nego prethodne godine. Ova kompanija ostvarila je rast poslovne dobiti od 52 odsto, dok je iz zone gubitka u 2021. prešla u plus od šesto miliona dinara u 2022. godini.

Među devet kompanija koje smo analizirali su i Metro keš end keri, Univereksport i Aman sa prihodima od oko 30 milijardi dinara, zatim Dis sa 24,5 miijarde i Gomeks sa 20 milijardi dinara.
Lanac prodavnica Sunce u vlasništvu Kvatro kompani ostvario je promet od 11,68 milijardi dinara.

Sve kompanije su zabeležile rast prihoda, rast marži, rast poslovne dobiti i rast neto dobiti.

Ova grupa od devet kompanija koja kontroliše najveći deo našeg tržišta imala je prosečnu stopu marže od 24,8 odsto u odnosu na 22 odsto u 2021. godini.

Poređenja radi, prosečna stopa maloprodajne marže pet maloprodajnih lanaca 2017. godine, prema analizi ekonomiste Dragovana Milićevića iznosila je 18 odsto.