Ko će predavati Vrline i vrednosti?
Ko može da predaje Vrline i vrednosti biće definisano u Pravilniku o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi koji će biti dopunjen nakon što Nacionalni prosvetni savet da mišljenje o programu i ministar donese program.
Predlog ZUOV-a je da ovu aktivnost realizuju pedagozi i psiholozi. Ako Ministarstvo odluči da Vrline i vrednosti mogu predavati i drugi nastavnici ZUOV će organizovati obuku ili neki drugi vid podrške.
– Kada govorimo o tome ko može da predaje ovu nastavnu aktivnost ili sam da osmisli aktivnost koja u prvi plan stavlja vrednosti i vaspitanje, onda je svaki nastavnik kompetentan. Zavod je uradio analizu programa nastave i učenja u kojoj smo pokušali da istaknemo po predmetima i razredima gde je sve moguće povezati ishode sa vaspitnim vrednostima. Jasno se vidi da svaki nastavnik kroz svoj predmet ostvaruje i vaspitnu ulogu i u obaveznim predmetima – kaže Zlatko Grušanović, direktor ZUOV-a.
O čemu će đaci učiti?
Kako se navodi u programu, cilj SNA Vrline i vrednosti kao životni kompas je „osnaživanje ličnog razvoja učenika i podsticanje razvoja vrednosti i vrlina kao glavnih oslonaca i vodiča u životu za dobrobit pojedinca i društva, kao i razvoj socijalnih veština značajnih za prosperitet, fizičko i mentalno zdravlje i život u atmosferi uzajamnog uvažavanja i brige jednih za druge“.
Teme o kojima će se razgovarati na časovima su podeljene u četiri celine: životne vrednosti, ljudske vrline, socijalne veštine i dobročinstvo, a u okviru svake od njih su dati ključni pojmovi sadržaja.
Porodica, ljubav, zdravlje, obrazovanje, mir, drugarstvo, zajedništvo i opšte dobro su, recimo, deo preporučenih tema u okviru oblasti životne vrednosti, a među ljudske vrline svrstani su pravednost, odgovornost, poštenje, tolerancija, empatija, solidarnost..
Kada na red dođe dobročinstvo na časovima će se govoriti, između ostalog, o filantropiji, humanitarnim nevladinim organizacijama, dobrotvornim fondacijama, a preporučeno je osmišljavanje manjih akcija za dobrobit nekog pojedinca, grupe ili zajednice.
„Osnovna karakteristika programa je orijentacija na pozitivan aspekt života čoveka, odnosno njegove vrline, a ne mane. U fokusu nisu nasilje, sukobi, diskriminacija već naprotiv primeri saradnje, odgovornosti, volonterskih akcija, brige o drugima, tolerancije….Cilj je da učenici prepoznaju da, uprkos senzacionalističkom načinu prikazivanja sveta oko nas u medijima (ko je koga prevario, slagao, povredio…), zapravo najveći broj ljudi živi u skladu sa pozitivnim vrednostima i vrlinama. Učenike treba kontinuiranom ohrabrivati da jačaju osetljivost za prepoznavanje primera takvog ponašanja“, piše u uputstvu za ostvarivanje programa.
Kako u slobodnim nastavnim aktivnostima nema predavanja, udžbenika, pismenih zadataka i numeričkog ocenjivanja, važna aktivnost nastavnika je da osmisli kako će sadržaj približiti učenicima i koje forme rada su pogodne da bi se postigli očekivani ishodi, navodi se u uputstvu.
Po čemu se Vrline i vrednosti razliku od Građanskog vaspitanja?
Na pitanje u čemu se sadržaj Vrlina i vrednosti kao životnog kompasa razlikuje od izbornog predmeta građansko vaspitanje, Tatjana Mišović napominje da to nije podskup programa građanskog vaspitanja, odnosno nije sadržan u njemu.
– Postoje izvesna preklapanja sa nekim sadržajima građanskog vaspitanja, ali nije u pitanju isti uzrast učenika i različiti su ishodi. Na primer, komunikacija postoji u prvom razredu u građanskom vaspitanju i odgovarajući ishodi su: razlikuje dobru i lošu komunikaciju u sopstvenom iskustvu, bližem okruženju, književnim delima, filmovima; komunicira slušajući sagovornika i traži objašnjenje onoga što ne razume; slobodno iznosi mišljenje, obrazlaže ideje, daje predloge i prihvata da drugi mogu imati drugačije mišljenje. U programu Vrline i vrednosti kao životni kompas za peti i šesti razred, ishodi su: razlikuje asertivnu komunikaciju od agresivne i pasivne; u diskusiji pokaže veštinu aktivnog slušanja, iznosi svoj stav zasnovan na argumentima, napada problem a ne osobu – navodi primer Mišović.
Uočljivo je da se mnogo toga iz sadržaja nove SNA već nalazi što u prosvetnim zakonima, što među ciljevima i ishodima više nastavnih predmeta i da bi propisano nastavnici trebalo da realizuju u svakodnevnom radu sa učenicima. U praksi, međutim, to često izostaje.
– Nastavnici na svim predmetima treba da se bave vaspitnim vrednostima. U građanskom vaspitanju ih ima najviše, zatim u srpskom jeziku i književnosti, istoriji i drugim društvenim predmetima, ali se vaspitne vrednosti mogu povezati i sa prirodnim predmetima. Na sajtu Zavoda postoji izdanje Smernice za integraciju referentnog okvira komeptencija za demokratsku kulturu, gde smo pokušali da kreativno osmislimo model časa u kome bilo koji predmet povezujemo sa vaspitnim vrednostima. U svakom predmetu je vaspitna strana veoma važna i svaki predmet prati ciljeve obrazovanja gde je jasno istaknut vaspitni cilj u najširem vidu. Zbog toga se zalažemo i stalno pričamo o međupredmetnom povezivanju i funkcionalnom znanju, ishodima, novim standardima, obukama, jer put obrazovanja ne može biti u slaganju novih sadržaja u programe – kaže Zlatko Grušanović.
