„Minimalnu zaradu isplaćuje kompanija dok je u problemima, a kad prođu problemi trebalo bi da se vrati na neku normalnu zaradu. Međutim, kod nas, to je najčešći oblik isplate, jer su tu manji porezi i doprinosi, i postoji onaj deo koji je oslobođen doprinosa. Taj minimalac pravi lošu uslugu i državi i pojedincima. Državi, jer ubire manje sredstava, jer da bi poslodavci zadržali radnike, onda oni na druge načine prikazuju druga davanja uz platu, poput dodatke na ruke“, pojašnjava Nikolić u Danu uživo na TV N1.
Dodaje da s druge strane gubi i radnik, „jer koliko će njemu biti penzija kad se non-stop uplaćuju minimalni doprinosi“.
„Eto nama nove garniture ljudi kojima će biti potrebna socijalna pomoć“, dodaje, ističući da je stalna minimalna plata protivzakonita.
Kada se radi o pregovorima za povećanje minimalca, ona navodi da je cilj da se on podigne, kako bi se poboljšao životni standard radnika.
„S druge strane, država gleda da to ograniči, jer će to uticati na budžetske prihode, jer kad god malo povećate minimalac sve više firmi se tome prilagodi i neće da plaća više“, kaže Nikolić.
A na to da je minimalna zarada i dalje ispod minimalne potrošačke korpe, ona podseća da je pre 40-ak godina statistički postojala samo potrošačka korpa, ali kako je društvo siromašilo, „rekli su da je ta mnogo bogata, pa je uvedena minimalna potrošačka korpa“.
„Ona služi praktično za merenje siromaštva“, ističe i dodaje da 250.000 radnika prima minimalnu zaradu.
svetska banka ima taj kriterijum ko ima ispod dolara dnevno on pripada ekstremno siromašnim
A komentarišući Krkobabićev predlog o garantovanoj penziji od 100 evra, ona kaže da je to „bajat predlog na koji uopšte nije bilo određene reakcije“.
„U aprilu 2021. je prvi put Krkobabić lansirao tu ideju o garantovanoj penziji. To je socijalna penzija, ona se odnosi na ljude koji nikada nisu radili a imaju više od 65 godina, ili su radili a nemaju 15 godina staža“, navela je i dodala da već postoji u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, kao i na Kosovu u regionu, a u svetu u više od 100 zemalja.
Oko 200.000 ljudi je kandidat za ovu penziju, ali Nikolić dodaje da bi njeno uvođenje bilo „destibilišuće za poljoprivredne penzionere, koji uplaćuju vrlo malo, zašto bi onda oni uplaćivali, oni će lepo sačekati 65 godina i dobiti tih sto evra, oni ovako dobijaju između 12 i 16 hiljada“.
Dodaje da bi to državi bilo nerentabilno jer se radi o ogromnom broju ljudi, a sa druge strane, oni koji i tako malo uplaćuju, prestali bi da uplaćuju, te bi bili manji prihodi u penzionom fondu.
„Mislim da država ide na nešto drugo, na Nacionalni savet za brigu o penzionerima, kako mi se čini, to se odnosi malo na potiskivanje jednog koalicionog parnera, Partija penzionera“, ocenjuje Nikolić.
Dodaje da tema penzionera uvek iskoči pred izbore, jer su oni postojano glasačko telo.
„Što su siromašniji, to su bolji glasači“, zaključuje.
