Zbog čega su plate selektora u Srbiji poslovna tajna

Taj manir da se mnoge stvari iz ko zna kojih razloga, nekada potpuno banalnih, podvedu pod „poslovnu tajnu“ je potpuno neosnovan, kaže za N1 advokat Rodoljub Šabić. Mirko Poledica naglašava da, recimo, čak ni on kao član Skupštine Fudbalskog saveza Srbije (FSS) ne zna kolika je plata selektora reprezentacije.

Prošlog leta saznali smo kolike su plate selektora na Svetskom prvenstvu u fudbalu održanom u Кataru, ali su to objavili – strani mediji. Pred početak prvenstva objavljene su zarade selektora, pa smo tako saznali da je selektor Srbije Dragan Stojković Piksi na 22. od 32. mestu najplaćenijih selektora, sa 650.000 evra godišnje zarade.

Zapravo, zaradio je tačno 10 puta manje od prvoplasiranog čoveka na listi. Hansi Flik, bivši trener Bajerna i sadašnji selektor Nemačke, zaradio je 6.500.000 evra godišnje, po informacijama sajta „Finance Football“.
Zašto su plate selektora poslovna tajna, ako znamo da sportski savezi dobijaju i novac iz budžeta? Portal N1 pokušao je da sazna koliko zarađuju selektori srpskih reprezentacija.

Iz Odbojkaškog saveza su na isto pitanje rekli da su plate selektora „poslovna tajna“, dok su za igrači i igračice rekli da „ne igraju za platu, niti su ikada igrali i tražili da igraju za istu“.

Sličan odgovor stigao je za N1 i iz Rukometnog saveza Srbije, da je zarada selektora poslovna tajna.

„Sportski savezi u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jesu ‘organi vlasti’, odnosno jesu nosioci obaveza po tom zakonu. Uskraćivanje informacija o platama selektora koje ste od njih tražili, uz pozivanje na to da su ti podaci ‘poslovna tajna’ je neosnovano“, izjavio je za N1 advokat Rodoljub Šabić.

On dodaje da u zakonu postoji član koji daje mogućnost da se ta informacija uskrati, ali da se ona zloupotrebljava.

„Naime, zakon (član 9 tačka 5) daje organima vlasti mogućnost da uskrate pristup informacijama koje predstavljaju ‘poslovnu tajnu’ ali ne generalno i ne samo na osnovu te formalne činjenice. Za osnovano uskraćivanje pristupa informacijama pored formalnog uslova ‘poslovna tajna’ zakon zahteva i materijalni uslov – da bi odavanje informacija proizvelo ‘teške pravne ili druge posledice’ po interes koji preteže nad pravom javnosti da zna“, pojašnjava Šabić, inače nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja.

Dakle, dužni su da navedu koje su to „teške pravne ili druge posledice“.

„Pored pozivanja na ‘poslovnu tajnu’ savezi su bili dužni da navedu i objasne koje bi to ‘teške pravne ili druge posledice’ proizvelo to što bi javnosti učinili dostupnim plate selektora. Mislim da je sasvim očigledno da to ne bi izazvalo ne ‘teške’, već nikakve štetne posledice po neki legitiman interes a bilo bi sasvim u skladu sa opravdanim interesom javnosti da zna, čije postojanje zakon (čl.4) uvek pretpostavlja“, rekao je Šabić.

On očekuje i „proaktivno delovanje“.

„Generalno, podaci o platama u organima vlasti trebalo bi da budu dostupni javnosti i bez posebnog zahteva, na proaktivnoj osnovi, objavljeni u informatorima o radu, na njihovim web prezentacijama“, dodao je Šabić.

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Mirko Poledica izjavio je za N1 da ni on kao član Skupštine Fudbalskog saveza Srbije (FSS) ne zna kolika je plata selektora reprezentacije.

„Ne zna se ni kolike su plate funkcionera, sve je tajna“, naglasio je on za N1.
Iz dela finansijskog izveštaja FSS u koji je N1 imao uvid, navodi se da su lična primanja selektora i članova stručnih štabova svih selekcija za 2022. godinu iznosili oko 1,23 milijarde dinara (oko 10,5 miliona evra).

To je, prema istom izveštaju, povećanje od 166 odsto, s obzirom na to da je godinu ranije, 2021, taj iznos bio oko 742 miliona dinara.

Poledica je, komentarišući ovaj podatak, rekao da su sve cifre u izveštaju zbirne i da se ništa ne može znati na osnovu tog podataka, a da je on „lično tražio na poslednjoj sednici Skupštine FSS“ da se one obrazlože, što je odbijeno.