Vlada Srbije usvojila predlog rebalansa budžeta

Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, predviđen fiskalni deficit budžeta Republike Srbije iznosi 227,5 milijardi dinara, što je 2,8 odsto BDP-a. Inicijalno je projektovano 3,3 odsto, odnosno 264 milijarde dinara, tako da je postignut bolji rezultat od planiranog.

Dodaju da će se rebalansom budžeta obezbediti sredstva za nove kapitalne projekte i investicije i to dodatnih 23 milijarde dinara. Ova izdvajanja su povećana sa 427,2 milijarde na 452,3 milijarde dinara, što je 5,6 odsto BDP.

„To znači novac za obilaznicu oko Kragujevca, početak izgradnje neophodne infrastrukture za specijalizovanu izložbu EXPO, tunel u centru Beograda Karađorđeva – Bulevar Despota Stefana, radove na izgradnji beogradskog metroa i Fruškogorski koridor. Deo sredstava biće namenjen i za dodatne subvencije u poljoprivredi, kao i za lečenje retkih bolesti i lečenje u inostranstvu. Rebalans budžeta za 2023. godinu je nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja Srbije, podrške građanima i privredi, nastavak prevazilaženja efekata svetske krize sa što manjim posledicama po Srbiju. To znači da prioritet ostaje poboljšanje životnog standarda građana, jačanje privrede uz fokus na pomoć poljoprivrednicima i nastavak velikog investicionog talasa koji je započet, odnosno, realizacija najvećih kapitalnih projekata u oblasti infrastrukture, saobraćaja, zdravstva i sporta“, zaključeno je u saopštenju.

Mali: Rebalans budžeta nastavak ekonomskog osnaživanja Srbije

Ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je ovaj rebalans budžeta nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja Srbije, podrške građanima i privredi, kao i nastavak prevazilaženja efekata svetske krize, sa što manjim posledicama po Srbiju.

Mali je naglasio da se nastavlja borba za jaku i snažnu zemlju, za stabilnu ekonomiju, nove kapitalne investicije, nove investitore, dodatna radna mesta i bolji i kvalitetniji život građana Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

Kako je objasnio, to znači da prioritet ostaje poboljšanje životnog standarda građana, jačanje privrede uz fokus na pomoć poljoprivrednicima i „nastavak velikog investicionog talasa koji smo započeli, odnosno, realizacija najvećih kapitalnih projekata u oblasti infrastrukture, saobraćaja, zdravstva i sporta“.

Kao prilog tome, Mali je istakao da je od januara do avgusta ostvaren suficit republičkog budžeta u iznosu od 31,5 milijardi dinara, što je bolje od plana za čak 142,1 milijardu dinara, s obzirom na to da je planirani deficit, u ovom periodu, iznosio 110,6 milijardi dinara.

Ministar je naveo da se rebalans budžeta radi pre svega zbog boljih rezultata, dakle imamo jedan pozitivan rebalans i to zahvaljujući boljoj naplati prihoda u iznosu od čak 60,6 milijardi i dodao da ukupno planirani prihodi iznose 1.904 milijarde dinara.

Mali je naglasio i da je deficit budžeta manji nego što je bilo planirano, što je dobra vest za građane i privredu.

Rebalansom je predviđen fiskalni deficit budžeta Republike od 227,5 milijardi dinara, što je 2,8 odsto BDP-a, istakao je ministar i dodao da imamo bolji rezultat nego što smo planirali, s obzirom na to da je projektovani deficit iznosio 3,3 odsto, odnosno 264 milijarde dinara.

Rebalansom budžeta, kako je rekao, biće omogućeno povećanje plata za 5,5 odsto za zaposlene u prosveti, za negovateljice u ustanovama socijalne zaštite i za medicinske sestre i tehničare.

Ministar Mali je najavio da će od 1. oktobra biti povećane i penzije, takođe za 5,5 odsto i naglasio da zatim od 1. januara sledi još jedno povećanje plata za sve zaposlene u javnom sektoru, od približno 10 odsto, i još jedno povećanje penzija od 14,8 odsto. Osim toga, u rebalansu budžeta se nalazi i pomoć za majke, odnosno decu do 16 godina, od po 10.000 dinara za svako dete, podsetio je ministar.

„Osim ovih velikih izdvajanja za naše građane, koja će doprineti poboljšanju kvaliteta njihovog života, izdvojili smo i sredstva za nove kapitalne projekte i to dodatnih 23 milijarde dinara. Ova izdvajanja su povećana sa 427,2 milijarde na 452,3 milijarde dinara, dok su na nivou opšte države izdvajanje za kapitalne investicije povećana sa 545,5 milijardi na 584,6 milijardi, a što je čak 7,2 odsto BDP-a. To znači novac za obilaznicu oko Kragujevca, početak izgradnje neophodne infrastrukture za specijalizovanu izložbu EKSPO, tunel u centru Beograda Karađorđeva – Bulevar Despota Stefana, radove na izgradnji beogradskog metroa i Fruškogorski koridor“, precizirao je potpredsednik Vlade.

Deo sredstava, obrazložio je ministar Mali, biće namenjen i za dodatne subvencije u poljoprivredi, kao što je i obećano, ali i za lečenje retkih bolesti i lečenje u inostranstvu.

„Mi smo, i u izrazito teškim uslovima, uspeli da ostvarujemo rast BDP-a, da očuvamo zaposlenost i privrednu aktivnost i pokažemo da je država tu za privredu i građane“, podsetio je ministar.

Mali je zaključio da tome najbolje svedoči činjenica da smo uspeli da održimo javni dug pod kontrolom koji je sada na nivou od 50,9 odsto, da sačuvamo radna mesta i smanjujemo nezaposlenost do današnjih 9,6 odsto, uz rekordan priliv stranih direktnih investicija od 4,5 milijardi evra koliko očekujemo ove godine.