Prvi sastanak oko otvaranja rudnika u Drmnu (FOTO)

Sedamdesete godine

Period od 1975 do 1980 godine, bio je vezan isključivo za gradnju “Ćirikovca“ i bloka od 210 megavata. To je i najperspektivniji period, jer se uveliko u tom periodu radilo na ispitivanju ležišta uglja u Stigu, na potezu Bradarca i Drmna. Ćirikovačko ležište, ispostaviće se kasnije bilo je najsloženije ne samo u bivšoj Jugoslaviji, već i na Balkanu. Ugalj se sastojao od tri sloja – u eksplotaciji su bili drugi, visine 7 metara, i treći sloj visine 23 metara, ali je imao tri svoja banka sa proslojcima jalovine, zbog čega se u proizvodnji radilo sa dva sistema: Bager-transporter-drobilana, otkrivka je skidana sa dva sistema bager-transporter-odlagač. Godišnje je odlagano od 7 do 8,5 miliona kubika čvste mase.

Praktično investicioni ciklus gradnje „Ćirikovca“ završen je 1980 godine, a razlog za kašnjenje od dve godine je prekoračenje rokova za isporuku opreme od strane proizvodjača za više od godinu dana. Na Kopu su bili bageri dva od 470, jedan 400 i 630, svi rotorni glodari. Korišćene su trake od 1200 milimetara do 1400 milimetara.

Rezultati ispitivanja ležišta uglja u Stigu i procenjene rezerve na više od 600 miliona tona opredelile su rukovodstvo Kombinata „Kostolac“ da 1977 godine, započne novi investicioni ciklus i izgradnju Kopa „Drmno“. Zvanično je otpočela montaža opreme iz „DDR“ iz Poljske, 10 septembra 1979 godine. Kombinat se suočio sa čak tri velika investiciona projekta: završetak „Ćirikovca“, završetak Termoelektrane „Kostolac III“ i početak izgradnje Kopa „Drmno“.

Već 1983 godine proširen je kapacitet Kopa „Drmno“ na 6,5 miliona tona uglja i ugovorena je dodatna oprema, što će predodrediti izgradnju dva bloka od po 345 megavata nove termoelektrane u „Drmnu“.

Prvi bager “EPs-710“ (koji će kasnije raditi na uglju sve do današnjih dana) sa odlagačem “A2RsB-7200“ počeo je radove na malom Kopu. Međutim, investiciona otkrivka počinje da se odlaže od ferbruara 1984 godine. Na Kopu su formirana ukupno tri BTO sistema i jedan ugljeni. Maja meseca, 1982 godine, započeta je izgradnja temelja Termoelektrane u Drmnu.

U naredne tri godine prvi blok će biti testiran takozvanom “hladnom probom“. Dve godine kasnije, tačnije 30 decembra 1987 godine, prvi blok „Drmna“ bio je na elektromreži. Ipak, zvanično su i Kop „Drmno“ i Termoelektrana u Drmnu prvi blok pušteni u rad 6 jula 1988 godine. Drugi blok će kasniti i tek 1991 godine, biće pušten u rad. Ovu investiciju kao i izgradnju Kopa pratili su brojni problemi od isporuke opreme do nedostatka investicionih sredstava. Ceo tok devedesetih godina prošlog veka proteći će u investicionom završetku ovih postrojenja. Njihovi projektovani kapaciteti revizijama i rekonstrukcijama, ali i proširenjima, dostići će tek u prvih deset godina novog milenijuma.