Na putu ka suptropskoj klimi: Kakva nas leta i zime očekuju narednih godina u Srbiji?

Leto na izmaku u svetu je u proseku bilo najtopije od kada se meri temperatura, dok je u Srbiji obeleženo olujama, padavinama i nešto nižim temperaturama u odnosu na prethodne godine.

Prema rečima doktorke metereoloških nauka i vanredne profesorke na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Ane Vuković-Vimić, mi i dalje živimo u toploj umerenoj kontinentalnoj klimi, ali je varijabilnost od tih srednjih klimatskih vrednosti temperaturnih i padavinskih uslova se povećala.

Ona kaže da se opšte klimatske karakteristike nekog područja se određuju na osnovu prosečnih vrednosti temperatura i padavina dugog niza godina, odnosno više decenija i da se tek onda može pričati o promeni.

„Klimu nekog mesta ne odražavaju vremenski uslovi koji se dese tokom jedne godine. Dakle, vremenski uslovi su nešto što se zaista desi da klima je karakteristika opisana vrednostima dobijenim statističkom obradom podataka. Odstupanje od tih opštih klimatskih karakteristika se povećava usled klimatskih promena“, kaže Vuković-Vimić za N1.

Suptropska Srbija

Kako navodi, u našem slučaju to znači da imamo više toplotnih talasa, događaja sa ekstremnim padavinama i više suša. Kod nas se opšte klimatske karakteristike usled klimatskih promena menjaju tako da prelazimo u prosečno toplije uslove tokom cele godine, sa većim porastom srednje letnje temperature.

„Menja se režim padavina tako da leta postaju sušnija i prosečan godišnji maksimum padavina se pomera ranije u proleće. Ako se porast globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte nastavi, klimatske promene se ubrzavaju i očekuje se prodor karakteristika suptropske klime, što značu duga topla i sušnija leta i najviše padavina u hladnijem delu godine“.

Između oluja i suša

Vuković-Vimić ističe da ovakve informacije ne znače mnogo u praksi jer varijabilnosti vremenskih uslova u toku godine ili iz godine u godinu se povećavaju pa nas, kako navodi, može iznenaditi leto kao ove godine sa puno jakih oluja i velikim promenama temperature, dok druge godine može biti jako vruće bez padavina u dužem periodu.

„Jasno je i da se dalje pojačavanje oluja i povećanje njihove učestalosti može očekivati i dalje u budućnosti, jer topliji uslovi, ako se dese još neke atmosferske situacije koje omogućavaju priliv dovoljno vodene pare u atmosferi, su osnov za stvaranje razornih oluja. Toplija atmosfera može i da ponese više vodene pare, a to znači veći potencijal za stvaranje intenzivnih padavina”.

Ona kaže da su u pitanju posledice globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, a da u budućnosti treba očekivati sve esktremnije uslove, topla leta kakva do sada nismo iskusili, suše, razorne oluje.

Tako se sada stvara povećana sposobnosti atmosfere da stvara jake padavine i oluje u oblastima gde to nije uobičajeno, ali i da se ustale jaki vremenski sistemi koji stvaraju mirne uslove bez padavina ali sa dugotrajnim periodima ekstremno visokih temperatura.

Bez obzira što je prošle godine u toku leta je u Srbiji bilo jako toplo – prosečno treće natoplije leto, a u nekim mestima su i probijeni tempertaurni rekordi, dok ovo leto obeležavaju jake padavine, razorni vetrovi i velike promene u temperaturama u oba slučaja pokazuju da su se desili ekstremi.

„To su opasnosti klimatskih promena i ovaj primer pokazuje šta je to povećana varijabilnost u vremenskim uslovima u toku leta“.

Zašto su problem su i tople zime

Što se tiče ostalih godišnjih doba, Ana Vuković-Vimić možemo da očekujemo pojačavanje ekstremnih vremenskih uslova.

„Prosečno će svako godišnje doba biti toplije, ali će biti više toplotnih talasa bilo kad u toku godine, ekstremnih padavina i suša. Razlika je što toplotni talas u toku zime nije toliko nepoželjan za građane, ali jeste na primer za poljoprivredu kod višegodišnjih zasada i može prouzrokovati velike štete. Dugačak je spisak šta nam sve donose klimatske promene i kakve su posledice“, kaže ona za N1.

Zapostavljeni RHMZ

Kako navodi, zbog toga je izrađen „Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Republike Srbije“, koji uskoro ulazi u proces javne rasprave, a zatim se očekuje njegovo usvajanje. U njemu su navedene najvažnije karakteristike klimatskih promena u Srbiji, uticaji na privredu i životnu sredinu, kao i mere koje je potrebno sprovesti da bi se uticaji klimatskih promena ublažili.

„Ovo znači da Srbija treba da sprovede određene aktivnosti koje će omogućiti da se brže prilagođavamo klimatskim promenama i da se smanje štete i gubici, kao i da se zaštite ljudski životi. Neizostavno je uključiti u proces prilagođavanja i svakog pojedinca, odnosno omogućiti da razume problem klimatskih promena, da bude obavešten na vreme o vremenskim ekstremima i da zna kako da se ponaša“, kaže Vuković-Vimić.

Prema Zakonu o klimatskim promenama, Program treba da sadrži:

analizu socio-ekonomske situacije koja utiče na prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, analizu osmotrenih promena klime, prikaz očekivanih promena klime, analizu uticaja promena klime na sektore i sisteme, identifikaciju sektora najpogođenijih klimatskim promenama, opis željene promene koju treba postići, njenih elemenata i njihovih uzročno-posledičnih veza, opšte i posebne ciljeve javne politike koji se žele postići, predlog mera prilagođavanja, razradu i procene dobiti i troškova različitih kombinacija mera prilagođavanja, kao i rezultate sprovedene analize efekata za svaku od kombinacija mera prilagođavanja rezultate procesa sprovedenih konsultacija i dodatnih analiza efekata razmatranih opcija na osnovu sprovedenih konsultacija, listu mera prilagođavanja sa obrazloženjem i načinom njihovog ostvarivanja institucije odgovorne za sprovođenje mera prilagođavanja

U skladu sa članom 79. Zakona o klimatskim promenama, Program prilagođavanja doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona a to je trebalo da bude marta 2023. godine.

Ona ističe da je iz ovog razloga u Programu istaknuto kao veoma važno da se povećaju tehnički kapaciteti Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), kako bi poboljšao svoj sistem najava i upozorenja i sistem prognoza uopšte – od kratkoročnih do dugoročnih, kao i da bi mogao efikasnije da izdaje poboljšane prognoze za specijalne namene što je potrebno za planiranje radova i pravovremene zaštite.

„Trenutno, tehnički kapaciteti u RHMZu su zaista zapostavljeni i veoma dugo nije bilo ozbiljnih ulaganja. Precizne i pravovremene informacije su osnov za prilagođavanje klimatskim promenama i za obezbeđivanje bezbednosti građana“.