Kako Srbija da smanji proizvodnju struje iz uglja?

Dragana Đurica je u izjavi za Novu ekonomiju poručila i da zelena tranzicija dovodi do transformacije privrede, odnosno utiče na cenu energije, proizvodne tokove, strukturu i potrebe na tržištu rada, pa njen uticaj nije samo na životnu sredinu i privredu, već i na društvo u celini.

“Cena (energije) se menja, jer su obnovljivi izvori energije skuplji, potrebe na tržištu rada se menjaju jer su neophodne inovacije i transferi znanja, te i više kvalifikovana radna snaga“, rekla je ona.

Zbog svega toga toga je, kako kaže Đurica, neophodno da tranzicija Srbije ka zelenim izvorima energije bude pravedna, odnosno da se izrade strateški planovi sa ciljem da se minimiziraju gubici radnih mesta i obezbedi ekonomska sigurnost za stanovništvo.

Proces dekarbonizacije podrazumeva dugoročno napuštanje uglja (koji je glavni uzročnik negativnog uticaja na životnu sredinu) i drugih fosilnih goriva kao dominatnih izvora proizvodnje energije, te povećanje učešća obnovljivih izvora energije u proizvodnji i potrošnji.

„Srbija proizvodi 70 odsto električne energije iz uglja, što je najveći postotak u odnosu na druge ekonomije u regionu Zapadnog Balkana“, navela je Dragana Đurica.

Termoelektrane na lignit odgovorne su za skoro polovinu emisija ugljen dioksida u zemlji, sa skoro 27 miliona tona godišnje, pokazala je analiza Evropskog pokreta u Srbiji.

Takođe, zbog povećane verovatnoće kvarova u ključnim elektranama na lignit, koje u snabdevanju električnom energijom u Srbiji učestvuju sa preko 65 odsto, sigurnost snabdevanja energijom je “ozbiljno ugrožena”.

Evropski pokret u Srbiji će 14. septembra u Beogradu predstaviti rezultate analize i preporuka “Šanse za dekarbonizaciju energetskog sektora u Srbiji“ u okviru konferencije „Budućnost dekarbonizacije u Srbiji i iskustvo zemalja Višegradske grupe (V4)“.

Više pročitajte na LINKU.