Pšenica, kukuruz, suncokret pojeftinili: Da li će ih pratiti cene prehrambenih proizvoda?

Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija u julu beleži pad cene žita za 39 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Iz tog razloga Vlada Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, kojom će biti smanjenja cena brašna.

Sniženje se odnosi na brašno T- 400 i T-500, u pakovanjima od po jedan kilogram, a građani će prilikom jedne kupovine moći da pazare najviše po pet kilograma obe vrste. Uredba propisuje da su sve trgovine u našoj zemlji obavezne da u ponudi imaju bar jednu vrstu brašna tip 500 po ceni od 49,99 dinara i bar jednu vrstu brašna tip 400, po ceni do najviše 54,99 dinara.

S druge strane, zbog prošlogodišnje zabrane izvoza ulja, veće zalihe suncokreta snizile su cenu ovog proizvoda sa 63 na oko 40 dinara po kilogramu.

Ipak, uprkos pojeftinjenju sirovih proizvoda, profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natalija Bogdanov, mišljenja je da otkupna cena neće biti ključni faktor koji će opredeliti da li će cene gotovih proizvoda početi da opadaju.

„U nekoliko navrata videli smo da takve zakonitosti u Srbiji ne važe. Cena koju dobijaju neposredni proizvođači nije nužno vezana za ono što se dešava u konjukturi cena prerađenih proizvoda. Stoga, ulje, šećer i peciva verovatno neće pojeftiniti. To su berzanski proizvodi, te na njihove tokove cena učestvuje i ono što se dešava na spoljnom tržištu. Sa druge strane, domaći prerađivači imaju visoke troškove energije i transporta, koji će u narednom periodu još rasti, te ne treba očekivati niže cene u prodavnicama“, poručuje Bogdanov.

Nasuprot njenom viđenju, agroanalitičar Žarko Galetin smatra da će cene finalnih proizvoda postati povoljnije, ali da takvo stanje, bez sistemskog uređenja, nije optimalno rešenje na duže staze.

„Pod pritiskom nadležnih cene finalnih proizvoda će se verovatno smanjiti. Srbija ima autoritativan državni aparat, koji ume da napravi atmosferu poslušnosti i utiče na krajnje trgovce, a čak i na proizvođače – ako poželi da „smiri“ cene. Ipak, to će imati privremen efekat, i nije konačno rešenje nakon koga ćemo moći da odahnemo. Moguće je zaustavljanje rasta cena u kratkom vremenskom periodu i psihološko razdrmavanje javnost, ali ne na duži rok, jer su zakoni tržišta jači od toga. Ako je normalno da naš seljak proizvođač gubi, a da trgovac i prerađivač mnogo zarađuju, već na tom nivou treba da se zapitamo šta nije u redu, a ne samo kada nam cene u prodavnicama odu naviše“, ističe Galetin.

Naš sagovornik pojašnjava da se cene osnovnih namirnica proizvedenih od žitarica moraju formirati tako da ne budu na uštrb nikome u strukturi od proizvođača do potrošača.

„Sa druge strane, država mora voditi računa o ovim pitanjima, ali nadležni bi trebalo date probleme da reše na sistemski način. To bi značilo da je neophodno upodobiti zakonsku infrastrukturu tako da niko u celom lancu, od proizvođača primarnih proizvoda pa sve do artikala u prodavnici, ne bude oštećen. Drugim rečima, ne sme se dešavati da imamo toliko jeftin kukuruz odnosno žitarice, dok sa druge strane imamo ovako skupu svinjetinu. Zakonom je moguće urediti da ekstra profiteri ne zarađuju mnogo kao što je sada slučaj, te da se ubuduće ne bavimo posledicom već uzrokom“, ističe agroanalitičar.

Direktor poslovnog Udruženja mlinara „Žitounija“ Zdravko Šajatović, kaže za Danas da su upravo proizvođači brašna ti koji su oštećeni, jer uprkos jeftinim žitaricama, troškovi proizvodnje rastu toliko da poništavaju jeftiniju nabavku, dok im je prodaja sa druge strane ograničena.

Više informacija možete pročitati OVDE.