Društvo

Iz Srbije odlaze oni najmanje i najviše obrazovani: Nema posla u struci ili rade za minimalac

pixabay/ilustracija

pixabay/ilustracija

Svake godine iz Srbije, najčešće zbog ekonomskih razloga, ode i do 50.000 građana.

Upravo su ekonomske posledice tih odlazaka i najveće jer samo troškovi obrazovanja svih ljudi koji u toku jedne godine odu iz Srbije iznose između 960 miliona i 1,2 milijarde evra, rezultati su istraživanja Vestminsterske fondacije za demokratiju i Instituta za razvoj i inovacije.
U studiji “Troškovi emigracije mladih” navodi se da ovaj trošak varira u zavisnosti od obrazovne strukture, a o kolikom se trošku radi dovoljno govori i to da je ukupan izvoz informaciono-komunikacionih usluga u 2018. godini iznosio 1,1 milijardu evra, dok je izvoz celokupnog sektora poljoprivrede u rodnim godinama nekih 900 miliona evra.
Istraživanje je, između ostalog, pokazalo da je u školovanje jednog našeg građanina od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole do kraja akademskih studija koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine, uloženo oko 34.000 evra. Troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i okončano iste godine koštalo je nepunih 21.000 evra, dok su troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja 13.500 evra.
Više od 90 odsto mladih upitanih da kažu zbog čega odlaze reklo je da je razlog ekonomske prirode – nemogućnost da nađu posao u struci, ali i posao uopšte, ali i slabo plaćen posao ili nizak životni standard.
“Kada pogledamo vrednost visokog obrazovanja i da to košta minimum 30.000 evra, zaista je ogromna vrednost. Sa druge strane, da je ta vrednost i tri puta veća, ona ne daje ono što mladima treba, a to je dostojanstven život“, kaže za Danas Ružica Grabovac Marković, predsednica Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata.
Nakon završenog obrazovanja, pa neka to bude i srednje, mladi se suočavaju sa tim da će na početku primati minimalac, iako on, po zakonu, treba da se primenjuje samo šest meseci.
“Kod nas u Srbiji je postala praksa da se prima minimalac, i kada znate da će takav start biti, nemate ni želju da potražite nešto više, snovi se uruše odmah i počinjete da tražite kartu u jednom pravcu“, ističe ona.
Ono što takođe ne valja u tom startu, kako kaže, jeste što se od mladih očekuje da budu odgovorni, vredni, progresivni, ambiciozni i donose zaradu poslodavcu.
“Ali uslovi rada, napredak u karijeri i visina plate moraju debelo da se zarade, bez naznaka da će ih zaista i biti, već samo u priči. Zato mladi, pa i strani državljani, žele da se školuju u Srbiji i onda trbuhom za kruhom“, naglašava Grabovac Marković.
Iz Srbije je samo u periodu između 2012. i 2016. otišlo 245.000 ljudi, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, što je u proseku godišnje 49.000 ljudi. Prema statistici OECD, više od polovine migranata iz Srbije odlazi u Nemačku, oko 17 odsto u Austriju, dok je Slovenija na trećem mestu.
Većina odlazi u razvijene zemlje, a od ukupno 964.000 koliko ih je pre šest godina živelo van granica naše zemlje, dve trećine je život nastavilo u Zapadnoj Evropi.
Rezultati ove analize, kako se navodi u njoj, pokazali su i da je direktno i indirektno, usled nemogućnosti da se godišnji odliv stanovništva spreči njihovim zapošljavanjem, stvoren godišnji gubitak bruto dodate vrednosti u iznosu od 897,3 miliona evra što je nekih 2,1 odsto BDP-a iz 2018. godine.
Srećna okolnost za Srbiju je, kako kaže, što imamo influensere, ljude koji sede u Srbiji i rade za svetske kompanije, naročito u IT. I to je zaustavilo ozbiljniji odliv. Nije to, ističe on, karakteristika samo Srbije i pominje primer Rumunije iz koje je od ulaska u EU otišlo od 3,5 do četiri miliona ljudi.
I dok svaka zemlja gubi odlaskom ljudi, od toga sve, pa i Srbija imaju i određene koristi. Najznačajnija korist su doznake, odnosno novac koji oni koji su emigrirali šalju u svoju domovinu. Po visini učešća doznaka u BDP Srbija se nalazi u samom vrhu evropskih zemalja, uz Albaniju je na prvom mestu, sa učešćem između pet i šest odsto BDP-a.