Šta je pokazala anketa „Da li je za zaposlenje neophodno članstvo u stranci”?

Nešto više od 50% ispitanika navelo je da nisu bili upitani da li su članovi stranke prilikom traženja posla, kao i da to nije bio uslov za zaposlenje. Ipak, visok je udeo onih koji su na oba ova pitanja odgovorili potvrdno.

One koji su naveli da su za posao bili uslovljeni članstvom u stranci pitali smo da opišu svoje iskustvo, odnosno način na koji im je to saopšteno, njihovu rekaciju i sl. Evo nekih od odgovora:

• „Da bih dobio ugovor za stalno, pitali su me da se aktiviram tokom izbora”;
• „Da se ide na miting svaki i ako to ne želim pod izgovorom da ću dobiti posao”;
• „Na direktan način, potpis pristupnice, pa da se javim za posao”;
• „Pa pošto nisam član stranke, nisam mogao da radim u struci. Na to mesto su došli nekvalifikovani radnici bez odgovarajuće diplome i volontiranja, odnosno položenog stručnog ispita, ali oni su aktivni članovi stranke, a to je danas jedino bitno”;
• „Rečeno mi je da moram da se učlanim u stranku, da krenem sa lepljenjem plakata i da počnem sa prikupljanjem kapilarnih glasova. Odbio sam naravno sve. Posao dobio nisam”;
• „Saopšteno je direktno od strane direktora te ustanove. Učlanjenje u stranku sam odbila uz komentar da se pri izboru kandidata za zaposlenje moraju uzeti u obzir drugi činioci, a ne priklanjanje određenoj političkoj strukturi”;
• „Saopšteno je ovako,citiram : ’Da li bi nam pomogla da se aktiviraš u smislu odlaska na miting, učestvovanja u predizbornim aktivnostima?’”;
• „Indirektno je rečeno da bi bilo poželjno da sam član stranke i da aktivno učestvujem na mitinzima”.

Od 28 ispitanika koji su odgovorili da su za posao bili uslovljeni članstvom u stranci, njih 24 je na pitanje koja stranka je bila u pitanju odgovorilo da je to Srpska napredna stranka (SNS). Dva ispitanika su navela da je u pitanju Socijalistička partija Srbije (SPS), a jedan odgovor glasi „sve koje su na vlasti”.

Kada je u pitanju oblast rada u kojoj su ispitanici tražili zaposlenje odgovori pokazuju da je to uglavnom prosveta, zdravstvo ili energetika, a u pojedinačnim odgovorima javljaju se i druge oblasti poput ekonomije, IT sektora, šumarstva ili administracije.

Svih 28 ispitanika koji su odgovorili da im je za posao bilo neophodno članstvo u stranci navelo je da je posao tražilo u javnom sektoru.

Jedno od pitanja u anketi bilo je da oni koji žele navedu u kojoj ustanovi im je za zaposlenje traženo članstvo u stranci. Napominjemo da je ova anketa bila anonimna, te da od učesnika nisu zahtevani nikakvi lični podaci. Boom 93 ne snosi odgovornost za istinitost odgovora koje možete videti u nastavku.

Na pitanje „Da li ste za posao za koji ste konkurisali odbijeni samo zbog toga što niste član stranke?” od 61 ispitanika potvrdno je odgovorilo 28, što je procentualno 45,9%. Za one koji su potvrdno odgovorili potpitanje je glasilo „Koje stranke?”. Srpska napredna stranka javlja se u 23 odgvora, SPS u jednom, a jedan od odgovora glasi i „Sve koje su na vlasti”.

Od ukupnog broja ispitanika, 53 njih (86,9%) nije član nijedne stranke. Osmoro njih navelo je da su članovi neke stranke. Troje anketiranih navelo je da su članovi SNS-a, a među odgovorima navedeni su Ekološki ustanak, Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka. Od tih osmoro ispitanika njih troje je na pitanje „Da li je razlog Vašeg članstva u toj stranci isključivo mogućnost zaposlenja?” odgovorilo potvrdno.

Petoro od osmoro ispitanika koji su članovi neke stranke navelo je da im je za zaposlenje bio neophodan i odlazak na miting, a ne samo učlanjenje u stranku. Dva ispitanika navela su da ih niko nije primoravao na mitinge, a treći da nije išao na mitinge niti bio član stranke kako bi dobio posao.

Od ljudi koji su lično bili uslovljeni članstvom u stranci radi zaposlenja, mnogo je veći procenat onih čiji su ljudi u okruženju bili na taj način uslovljeni.

Na pitanje koja stranka je bila u pitanju, u 40 odgovora naveden je SNS. U dva odgovora spominje se SPS, a u dva odgovora navodi se da su u pitanju sve stranke koje se nađu na vlasti.

Takođe, veći je procenat onih koji su već zaposleni, a koji su se sa političkim pritiscima u vidu učlanjenja u stranku, obaveznog odlaska na mitinge, davanja sigurnih glasova i sl. suočavali kako ne bi izgubili posao.

I ovde smo onima koji su potvrdno odgovorili postavili potpitanje koja je stranka bila u pitanju. Srpska napredna stranka navedena je u 30 odgovora. U jednom odgovoru navedena je Socijalistička partija Srbije, a jedan odgovor glasi “Sve koje imaju lovu i vlast”.

U istraživanju „Politički pritisci na građane” organizacije CRTA iz 2022. godine partijsko zapošljavanje prepoznato je kao jedan od glavnih mehanizama  uz pomoć kojih političke stranke vrše kontrolu nad zaposlenima u državnom sektoru.

„Tačno je da smo u istraživanju došli do zaključka da je stranačko zapošljavanje i manipulacija sa brisanjem granice između stranačkog i državnog nešto što je pojava u našem društvu”, rekao je Pavle Dimitrijević, direktor pravnih poslova organizacije CRTA.

Kako kaže, ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru vrlo često se nalaze pod prinudom da svoje radno vreme koriste za rad za potrebe stranke, a, ukoliko to ne učine, mogu da se nađu pod pritiskom ili pretnjom da će izgubiti neko pravo iz radnog odnosa.

„Naravno da su to zakonom nedozvoljene aktivnosti i ono što mi uvek savetujemo građane i zaposlene to je da pre svega budu svesni da njihov radno-pravni odnos ne može biti ugrožen kroz bilo kakve stranačke ucene, kao i da, ukoliko se tako nešto desi, obavezno to prijave ili inspekciji rada ili CRTI kao posmatračkoj misiji, gde od nas mogu dobiti razgovor i savet šta da se uradi u toj situaciji”, kaže Dimitrijević.

On navodi da se i ljudi koji se javljaju na različite konkurse za zapošljavanje se takođe često nalaze u situacijama da dobijaju neformalne signale ili insinuacije da je potrebno da budu stranački podobni da bi dobili posao, kao što pokazuju i rezultati naše ankete.

„Takve okolnosti su jako teško dokazive, ali i u tom slučaju, ukoliko postoje dokazi koji ukazuju na to da je, recimo, na nekom konkursu za zapošljavanje primljena osoba bez kvalifikacija, koja ne zadovoljava uslove konkursa, isključivo zbog nekog partijskog interesa ili neke partijske veze, to apsolutno može biti osnov za poništavanje konkursa ili za pozivanje na odgovornost onih rukovodioca koji su konkurs i raspisali”, objašnjava Dimitrijević.

Prema podacima naše ankete, oni koji su se suočili sa političkim pritiscima prilikom traženja posla sa tim su se susreli u državnom sektoru. Ipak, politički pristici ne zaobilaze ni privatni sektor.

„Politički pritisci u privatnom sektoru postoje. Mi ne možemo da kažemo u kojoj meri, jer nismo radili statističke analize, ali ono što je činjenica to je da postoje različita svedočanstva koja govore u prilog tome da se i vlasnici različitih kompanija, biznisa, preduzeća u nekim situacijama prelaze preko svojih ovlašćena i upućuju zaposlene da rade u korist neke stranke. Najčešće su to, naravno, stranke na vlasti. Na taj način odstupaju od onog ponašanja koje je zakonom dozvoljeno u smislu radnog angažovanja zaposlenih”, zaključio je Dimitrijević.

Najčešća pitanja i odgovori na to kako se zaštiti od političkih pritisaka mogu se pronaći na sajtu CRTE.